Termalno okruženje se odnosi na fizičko okruženje jer se odnosi na razmenu toplote pojedinca i njegovog okruženja. Naravno, toplotno okruženje se takođe odnosi na udobnost, tačnije, toplotni komfor. Ova vrsta udobnosti je važna metrika za merenje osećanja pojedinca jer se odnosi na njihovo okruženje i može se direktno povezati sa zdravljem, efikasnošću, udobnošću i potrošnjom energije.
Međutim, način na koji se mere ove subjektivne vrednosti nije nužno najefikasniji ili najtačniji. Ovde istraživači ponovo procenjuju kako toplotna udobnost i toplotni osećaj utiču na zdravlje i blagostanje pojedinca, i fiziološki i na kognitivnom nivou.
Istraživači su objavili svoje nalaze u Building Simulation 19. januara 2024.
Preovlađujuća metrika klasifikacije toplotnog komfora naziva se „Termalni osećaj“ u kojoj se koristi skala od sedam nivoa i specifično pitanje u upitniku. Sedam nivoa skale su sledeći: hladno, hladno, blago hladno, neutralno, blago toplo, toplo i vruće. Pojedinac se takođe pita kakav je njihov opšti toplotni osećaj. Problem sa ovim pitanjem i skalom je u tome što ono ne postavlja pitanje ili priznaje udobnost, zadovoljstvo i prihvatljivost tog toplotnog osećaja.
„U laboratorijskim studijama fokus je često na uticaju specifičnih faktora dok se zanemaruju sveobuhvatni efekti celokupnog okruženja na ljudsko telo i ograničavaju neka regulatorna ponašanja“, rekao je Zhivei Lian, autor i istraživač studije. Čak i najpriznatiji model kada je reč o toplotnom komforu, model predviđenog srednjeg glasa (PMV), pokazao je samo 34% tačnosti u poređenju sa stvarnim okruženjem za razliku od laboratorijskih podešavanja.
Zbog toga su istraživači smatrali da je prikladno da sebi postave neka dodatna pitanja kako bi dodatno razjasnili toplotni osećaj i toplotni komfor za opšte blagostanje pojedinca. Na primer, pitanja na koja treba odgovoriti uključuju da li je termički neutralno stanje zaista usklađeno sa najvećom verovatnoćom udobnosti, zadovoljstva i prihvatljivosti, i da li pojedinci doživljavaju te iste emocije jednostavno tako što su u istom stanju toplotnog osećaja.
Da bi se odgovorilo na ova pitanja, sistem procene toplotnog komfora treba malo remontovati. Prvo, adresiranje odgovarajućih metrika zasnovanih na cilju projektovanja za dato okruženje, a ne samo na termalnoj neutralnosti ili osećaju, može da obezbedi precizniji metod procene toplotnog okruženja. Drugo, jedinstveni upitnik zasnovan na psihološkim istraživanjima može biti neprocenjiv alat. To znači anketu koja može da se suprotstavi prevođenju na različite jezike bez gubljenja suptilnih, ali važnih razlika u značenju.
Konačno, pored modela toplotne senzacije, trebalo bi da se razviju i precizniji modeli predviđanja za drugu toplotnu percepciju, koji bi trebalo da uzmu u obzir sveobuhvatnu interakciju različitih faktora celokupnog okruženja i potreba pojedinca.
Znamo da postoji mnogo nijansi u načinu na koji ljudi komuniciraju sa svojim okruženjem i kako okruženje može uticati na sposobnost pojedinca da funkcioniše, i sa fiziološkog i sa kognitivnog stanovišta. Kada se postavi bolji model, pojedinci bi mogli da vide više personalizovane udobnosti u svom okruženju.
„Krajnji cilj može varirati u različitim okruženjima, kao što je traženje udobnosti u stambenim okruženjima, postizanje efikasnosti u radnom ili studijskom okruženju i nastojanje da se postigne kvalitet sna u okruženju spavanja“, rekao je Lian. Fluidnost ciljeva je ključna za unapređenje proučavanja termalnog okruženja, udobnosti i osećaja.
Kako se ističe u studiji, toplotno okruženje je usko povezano sa udobnošću, zdravljem, efikasnošću i potrošnjom energije u zgradi. Sa ekonomskim razvojem, tehnološkim napretkom, sada imamo sposobnost da težimo udobnijem, zadovoljavajućem i zdravijem okruženju. Međutim, slepo korišćenje toplotnog osećaja ili termalne neutralnosti za procenu životne sredine ili HVAC sistema ometa realizaciju ove potrage. Budućnost procene toplotnog komfora i osećaja trebalo bi da uzme u obzir ove faktore za tačnije i uticajnije podatke.