Studija lekara-naučnika u Bolnici za specijalnu hirurgiju (HSS) ukazuje na potencijalni novi pristup lečenju autoimunih bolesti kao što je reumatoidni artritis – sprečavanje da antitela i imune ćelije napuste krvotok i uđu u zglobove i druge organe gde izazivaju upale i povrede. . Nalazi su objavljeni 10. juna u časopisu JCI Insight.
Trenutni tretmani za autoimune bolesti fokusiraju se na suzbijanje delova imunog sistema koji izazivaju upalu i izazivaju simptome bolesti. Ali imunosupresivna aktivnost ovih lekova takođe dovodi do neželjenih efekata, uključujući povećanu osetljivost na infekcije.
Potrebne su nove terapije koje su antiinflamatorne, a da ne budu imunosupresivne. Nova studija sugeriše da ako se imune ćelije i autoantitela mogu zadržati u krvotoku, sprečava se zapaljensko oštećenje.
„Ideja je da ako možemo da ojačamo integritet krvnih sudova, možemo sprečiti imune komponente koje pokreću i posreduju upalu da uđu u tkiva i ublaže bolest“, kaže prvi autor Nathalie Burg, MD, reumatolog i pomoćnik naučnika u Istraživački institut HSS.
„Ovo bi bio potpuno novi pristup za lečenje ili prevenciju oštećenja organa kod autoimunih bolesti“, dodaje viši autor Džejn Salmon, MD, reumatolog i viši naučnik u HSS.
Ključ za ovo istraživanje je molekul koji se zove S1PR1 (sfingozin 1-fosfatni receptor 1). S1PR1 je važan za održavanje vaskularnog integriteta – što znači da pomaže endotelnim ćelijama koje oblažu zidove krvnih sudova da se drže zajedno.
Kao deo studije, naučnici su prvo razvili modele miša sa S1PR1 nokautiranim specifično u endotelnim ćelijama i utvrdili da kada su ovi miševi bili izloženi serumu koji izaziva artritis, došlo je do više upale i oštećenja u njihovim zglobovima.
Nasuprot tome, lekovi koji povećavaju signalizaciju S1PR1 i zatežu spojeve između endotelnih ćelija oslabili su artritis u eksperimentalnim modelima. Nakon toga, analiza uzoraka pacijenata sa reumatoidnim artritisom potvrdila je snižene nivoe S1PR1 u endotelnim ćelijama mikrovaskularnih ćelija koje oblažu zglobove, kao i niže nivoe S1P i Sa1P, molekula koji stimulišu S1PR1, koji cirkulišu u krvotoku.
„Ovo pomaže da se potvrdi uloga koju S1PR1 igra“, objašnjava dr Salmon.
Tokom ovog istraživanja, dr Burg je takođe otkrio mehanizam pomoću kojeg S1PR1 reguliše integritet zidova krvnih sudova: pomaže da se obuzda cepanje molekula zvanog VE-kadherin, koji deluje kao čičak u držanju endotelnih ćelija zajedno. Dakle, kada se S1PR1 izbriše ili je njegova funkcija blokirana, molekuli VE kadherina se razbijaju i krvni sudovi postaju nepropusni.
„Ovo istraživanje je zaista multidisciplinarno i takođe nekonvencionalno“, kaže dr Salmon. „To predstavlja sposobnost primene jedne oblasti — vaskularne biologije — na drugu — imunologiju. To se zaista radi na spoju dve discipline.“ Dr Burg je naučio mnoge tehnike korišćene u ovom istraživanju u laboratoriji dr Timotija Hla, vodećeg vaskularnog biologa i istraživača na Harvardskoj medicinskoj školi. Dr Hla i članovi njegovog tima su koautori rada.
Istraživači planiraju da nastave proučavanje ovog pristupa, sa ciljem dizajniranja kliničkih ispitivanja lekova koji podstiču S1PR1 endotelnih ćelija. Takvi lekovi već postoje.
Dr. Burg i Salmon smatraju da bi se ove intervencije verovatno koristile u kombinaciji sa postojećim lekovima, posebno u ranoj bolesti, pre nego što je došlo do dugotrajnog oštećenja.
„Ne mislimo da je ovaj put dovoljno moćan da sam spreči ove bolesti, ali kombinovanjem ove vrste leka sa imunosupresivom, mogli bismo da dobijemo sinergistički efekat“, kaže dr Burg.
„Ovo bi nam moglo omogućiti da smanjimo količinu imunosupresije koja je potrebna da se autoimuna bolest drži pod kontrolom. Testiramo ulogu endotelnog S1PR1 u drugim modelima inflamatornog artritisa.“
