Pandemija SARS-Cov-2 ilustruje koliko vakcine mogu biti različite u svojoj dužini efikasnosti, sa redovnim pojačivačima potrebnim da bi ljudi bili zaštićeni. Poređenja radi, imunitet stvoren jednom vakcinacijom protiv virusa morbila može trajati decenijama.
Oduvek je ostala naučna misterija zašto samo neke vakcine dovode do doživotne zaštite. Sada je članak objavljen u časopisu Immuniti, koji predvode prof. David Tarlinton i dr Markus Robinson, obojica sa Centralne kliničke škole Univerziteta Monash u Melburnu, Australija, otkrio da trag verovatno leži u telu koje proizvodi jedinstveni podtip imune ćelije kao odgovor na neke, ali ne i druge vakcinacije. Ovo otkriće moglo bi da revolucioniše kako bi sve vakcine mogle da budu dugotrajnije.
Vakcine prevare naše imunološke ćelije da pomisle da je telo zaraženo. Kao odgovor, proizvodimo antitela za borbu protiv onoga što se doživljava kao infekcija. Prema dr Robinsonu, „većina vakcina funkcioniše tako što stvara visoke nivoe antitela protiv ovih napadača, ali koliko dugo ova antitela opstaju u telu veoma je promenljiva u zavisnosti od vakcine“, rekao je on. „Sada znamo da je trag u tome da li vakcine stvaraju poseban podtip imunoloških ćelija koje dugo vremena proizvode antitela da bi se borile protiv infekcije na neodređeno vreme.
Koristeći životinjski model, istraživači su proučavali životni vek ćelija koje luče antitela, identifikujući površinske markere na ovim ćelijama koji ukazuju na dugovečnost. Naučnici su koristili metodu nazvanu ‘timestamping’, koja efikasno prati pojedinačne ćelije koje luče antitela tokom čitavog njihovog životnog veka. „Otkrili smo da je veća verovatnoća da će te ćelije sa određenim markerima na sebi biti dugotrajne. One takođe izražavaju zaista različite obrasce gena, tako da mislimo da je dugovečnost programirana u ćeliji.“ Dr Robinson je rekao.
„Upravo ove ćelije treba da ciljamo kada razvijamo vakcine želimo da obezbedimo dugotrajnu zaštitu.“ Važno je da su istraživači takođe otkrili da postoji maksimalan broj ovih dugotrajnih ćelija koje luče antitela koje telo može da zadrži u bilo kom trenutku, i da se generalno nalaze na posebnim mestima u tkivima kao što je koštana srž — tako da će poboljšane vakcine morati da se fokusiraju o održavanju ovih rezervoara dugo delujućih ćelija, prema dr Robinsonu.
