Dvojezičnost se često povezuje sa jačom izvršnom funkcijom. Naučnici SUTD-a i NUS-a otkrili su da rano usvajanje dvojezičnosti takođe može zaštititi kognitivne procese koji olakšavaju naše društvene i emocionalne veštine od normalnog opadanja vezanog za starenje.
Kako osoba stari, promene se dešavaju i u telu i u mozgu. Određene oblasti mozga se smanjuju i komunikacija između neurona postaje manje efikasna. „Takve strukturne i funkcionalne promene dovode do opadanja kognitivnih funkcija vezanih za uzrast, što utiče na jezik, brzinu obrade, pamćenje i sposobnosti planiranja“, rekao je Jou Vej Kvin, profesor na Univerzitetu za tehnologiju i dizajn u Singapuru (SUTD).
Kognitivna rezerva, sposobnost mozga da se prilagodi i nadoknadi pad ili oštećenje, omogućava pojedincu da koristi alternativne puteve i regione mozga za obavljanje zadataka. Prirodno povezana sa kognitivnom rezervom je njena neuronska osnova, moždana rezerva, koja je definisana poželjnim neuroanatomskim osobinama kao što su veća veličina mozga i više neuronskih sinapsi.
„Ove rezerve ističu fleksibilnost i otpornost mozga. Pojedinac sa većim rezervama će verovatno održati dobre kognitivne funkcije tokom starenja“, dodao je profesor Jou.
Među više faktora životnog stila koji doprinose kognitivnoj rezervi je dvojezičnost. Sposobnost dvojezičnih osoba da se stalno kreću između jezika i komuniciraju sa ljudima različitog porekla mogla bi poboljšati njihovu sposobnost tumačenja društvenih znakova.
Štaviše, poznavanje više jezika je povezano sa jačom mentalnom fleksibilnošću, kontrolom pažnje i radnom memorijom – veštinama važnim za društvenu spoznaju i teoriju uma, a to je sposobnost razumevanja ponašanja drugih ljudi pripisivanjem mentalnih stanja poput verovanja i emocija.
Prethodne studije o deci i mladima pokazale su da iskustvo dvojezičnog jezika ima pozitivan uticaj na teoriju veština uma, ali da li bi ovo socijalno kognitivno poboljšanje opstalo iu kasnijem životu? Ovo je pitanje na koje su prof Iov i njen naučni saradnik dr Li Ksiaokian postavili odgovor.
U svom radu, „Morfometrija sive materije mozga se odnosi na početak dvojezičnosti i teorije uma kod mladih i starijih odraslih“, objavljenom u časopisu Naučni izveštaji, tim SUTD i saradnici sa Nacionalnog univerziteta Singapura (NUS) pokazali su da rana dvojezičnost može zaštititi teorija umnih sposobnosti protiv normalnog opadanja vezanog za uzrast.
Postoje dokazi da učenje i korišćenje drugog jezika dovodi do strukturnih i funkcionalnih promena u dvojezičnom mozgu. Istraživački tim je pretpostavio da rano usvajanje drugog jezika može uticati na funkciju mozga i takođe stvoriti efikasnija strukturna svojstva u mozgu, koja će obezbediti rezerve koje se bore protiv opadanja društvene spoznaje povezanog sa godinama.
Kakve bi promene u mozgu stvorile rani dvojezičnost koje bi mu omogućile da sačuva društvenu spoznaju, posebno teoriju uma? Neki istraživači sugerišu da se veza između dvojezičnosti i socijalne kognicije manifestuje u oblastima mozga uključenim u zaključke mentalnog stanja, dok drugi sugerišu oblasti uključene u procese kontrole jezika ili kognitivne kontrole.
U ovom radu, profesor Jou i tim otkrili su da su rani dvojezičnost i bolje društvene kognitivne performanse i kod mladih i kod starijih odraslih povezani sa većom zapreminom sive materije, većom debljinom korteksa i većom površinom u gore pomenutim regionima mozga. Njena studija sugeriše da što se ranije nauči drugi jezik, to se u mozgu dešavaju poželjnije strukturne promene i uspostavlja se više kognitivnih rezervi kako bi se društveni kognitivni procesi zaštitili od opadanja vezanog za starenje.
Ove društvene kognitivne sposobnosti, posebno teorija uma, ključne su za razumevanje misli i emocija drugih. Sadašnji rad pružio je nove dokaze o tome da dvojezičnost ima koristi od jezičkih veština i izvršne funkcije. Podržao je ideju da dvojezičnost čuva društvenu spoznaju u kasnijoj životnoj dobi, sprečava opadanje vezano za starenje i doprinosi zdravijem starenju.
Koautor rada, dr Li Ksiaokian iz SUTD-a, dodao je: „Naši nalazi ističu potencijalne društveno-kognitivne prednosti povezane sa sticanjem drugog jezika u ranom životu.“ Ovo bi moglo da podstakne roditelje i vaspitače u podršci ranom dvojezičnom obrazovanju i doživotnom dvojezičnosti.
Dok je neurokognitivni pad povezan sa godinama prirodan i često se može upravljati, odlaganje procesa je važno kako bi se pojedincima omogućilo da duže žive samostalno. Dvojezičnost može obogatiti i sačuvati društvenu kognitivnu funkciju, omogućavajući osobi da učestvuje u aktivnostima u kojima uživa, održava odnose, a možda čak i smanjuje potrebu za brigom u kasnijem životu.
Ova studija je deo većeg projekta o psihološkim i neurološkim promenama u socijalnoj kogniciji u vezi sa uzrastom. Uporedo sa ovom studijom prikupljeni su i podaci funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) pojedinaca koji završavaju socijalno-kognitivne zadatke. Ubuduće, istraživački tim planira da koristi podatke o ponašanju i neuroimajdžingu koje je prikupio kako bi dalje istražio efekat dvojezičnosti na društveno kognitivno funkcionisanje.
