Do trećine majki se ne vezuje dobro za svoju bebu nakon rođenja, što uzrokuje jak emocionalni stres i majci i bebi. Sada su istraživači otkrili da mogu obučiti rizične trudnice da bolje prepoznaju i regulišu emocije, potencijalno smanjujući rizik od postporođajne depresije.
Predstavljajući rad na Kongresu ECNP u Barseloni, istraživač dr En Bjertrup je rekla: „Ljudi generalno imaju automatsku tendenciju da vide pozitivno ili negativno u bilo kojoj situaciji. U prethodnim studijama videli smo da su određene buduće majke bile sklone da primećuju uglavnom negativne emocije u odnos prema bebama. Ovo je imalo nekoliko oblika.“
„U nekim slučajevima, buduća majka bi gledala bebe i pogrešno mislila da su uznemirene ili nesrećne, a zapravo nisu. U drugim slučajevima kada je beba bila uznemirena, nisu bile emocionalno nesposobne da se nose sa ovim. Tako da smo imali da vidimo da li možemo da ih obučimo, da im pomognemo da izbegnu ovu negativnu pristrasnost i sopstvenu reakciju tokom majčinstva.“
Rad je upravo objavljen u časopisu Neuroscience Applied.
Studija o dokazu koncepta uključivala je 45 trudnica iz bolnica u Kopenhagenu. Njih 23 su bile u visokom riziku od postporođajne depresije i potencijalno nisu bile povezane sa svojim detetom, pošto su patile od ranije depresije. Preostala 22 nisu imala istoriju depresije i klasifikovani su kao oni sa niskim rizikom.
Svi su procenjeni na početku studije da bi se videlo kako reaguju na različite „emocije bebe“. Žene sa visokim rizikom su potom prošle niz kompjuterskih treninga sa ciljem da im pomognu da se izbore sa teškim emocijama, a nakon dve nedelje su ponovo procenjene.
Anne Bjertrup (iz Psihijatrijskog centra Kopenhagen-NEAD Centar, Kopenhagen, Danska) je rekla: „Sa ženama u riziku smo pokušavali da komuniciramo različite stvari. Na primer, da nateramo zabrinute buduće majke da se usredsrede na to kako se beba zaista izražava ne samo ono što je mislila da je videla, a zatim i da reaguje na odgovarajući način. Pokušali smo da se uverimo da žene mogu tačno da prepoznaju emociju koju beba pokazuje, i naterali smo ih da vizuelizuju kako da pravilno reaguju na te emocije“.
Nakon treninga, žene iz grupe visokog rizika bile su značajno bolje u prepoznavanju srećnih beba; same žene su bile u stanju da pokažu srećnije izraze lica, a manje su reagovale na znake uznemirenosti odojčadi.
Dr Bjertrup je rekao: „Otkrili smo da se percepcija učesnika o ekspresijama lica novorođenčadi značajno promenila nakon treninga. Na primer, pre treninga, oni su dvosmislene izraze lica beba posmatrali kao blago negativne. Nakon treninga, ova percepcija je postala pozitivna, označavajući 5% se pomera ka pozitivnoj percepciji na našoj skali ocenjivanja.“
„Važno je da su oni koji su pokazali najviše poboljšanja u prepoznavanju srećnih izraza beba imali manje indikacija depresije šest meseci nakon porođaja. Oni koji su se najviše poboljšali u prepoznavanju srećnih izraza beba imali su manje znakova depresije šest meseci nakon porođaja.“
„To znači da ako možemo da obučimo majke koje očekuju da budu osetljivije na srećne izraze lica i da im vratimo kontrolu nad njihovom emocionalnom reakcijom na uznemirenost bebe, to bi moglo smanjiti rizik od postporođajne depresije. Ovo ne samo da koristi majci, već i doprinosi zdraviji emocionalni razvoj bebe“.
Ona je dodala: „Ovo je preliminarna studija, tako da moramo oprezno tumačiti ove rezultate. Trenutno preduzimamo veće ispitivanje, koje će uključivati kontrolnu grupu. Ipak, ovi početni rezultati obećavaju. Mi smo među prvim grupama bilo gde da zaista istražimo kako možemo da koristimo emocionalne kognitivne procese da sprečimo ovu značajnu mentalnu bolest i problem veze između majke i deteta.“
Samo u EU svake godine ima oko 4 miliona porođaja, što znači da će više od milion majki i beba imati problema sa vezivanjem. Nevezivanje može imati ozbiljne posledice na majku i dete i porodice. Deci će možda biti teško da razviju sigurne veze u kasnijem životu, iako to takođe zavisi od toga šta se dešava u ranom životu.
Majci može biti teško da se poveže iz različitih razloga, kao što su hormonske promene, stres ili traume iz prošlosti. Ovo može dovesti do osećaja stida ili neadekvatnosti, pri čemu mnoge majke odbijaju da priznaju svoje poteškoće. Mnogi reaguju tako što se emocionalno zatvaraju, stvarajući začarani krug otuđenja.
Dr Bjertrup je dodao: „Važno je prepoznati da izazovi vezanja, van postporođajne depresije ili drugih mentalnih bolesti, mogu proizaći iz različitih faktora. Nedoživljavanje trenutnih osećanja vezivanja kao što bi se moglo očekivati ne znači da je problem. Majka možda neće ima trenutna osećanja vezivanja, ali i dalje može osetljivo i na odgovarajući način da reaguje na emocije i signale svog deteta“.
Dr Mijke Lambregtse—van den Berg, specijalista za mentalno zdravlje novorođenčadi u Erazmus medicinskom centru u Roterdamu, rekla je: „Posleporođajna depresija je ozbiljno stanje koje ne pogađa samo majku, već i njeno dete. Ova obećavajuća studija ne samo da naglašava važnost rano povezivanje majke i deteta, takođe obučava buduće majke u riziku kako da bolje prepoznaju pozitivne emocije kod beba. Jačanje pozitivne interakcije majke i bebe može na kraju sprečiti i postporođajnu depresiju.“
Ovo je nezavisni komentar, dr Lambregtse—van den Berg nije bio direktno uključen u ovu studiju.