Stočarstvo, naftna industrija i deponije su vodeći proizvođači metana, snažnog gasa staklene bašte. Ali još jedan značajan ali manje poznat doprinos je jedan od najpopularnijih useva na svetu: pirinač. Pirinčane biljke prenose metan iz poplavljenog pirinčanog polja u atmosferu. Novi rad istraživača iz Alliance of Bioversiti International i CIAT otkrio je da je moguće smanjiti emisije razvijanjem novih sorti pirinča.
Prema podacima Svetske banke, uzgoj pirinča je odgovoran za 10% globalnih emisija metana i takođe doprinosi emisiji azot-oksida i ugljen-dioksida. Uprkos tome, emisije gasova staklene bašte iz sistema pirinča, posebno u regionu Latinske Amerike i Kariba, bile su u velikoj meri neiskorišćena oblast istraživanja za smanjenje globalnih emisija.
U novom radu objavljenom u časopisu All Earth, istraživači iz Alliance of Bioversiti International i CIAT otkrili su da se prelazak na sisteme proizvodnje pirinča sa niskim emisijama može ubrzati korišćenjem razlika u produktivnosti i kvalitetu korena za uzgoj raznih vrsta pirinča koji mogu održati trenutne prinose ali smanjiti ukupne emisije gasova staklene bašte.
Tim je istražio genetske uticaje na emisije metana i istakao potrebu za eksploatacijom i daljim razvojem hibrida koji iskorištavaju razlike u korenima i anatomiji drugih nadzemnih biljaka na emisije metana.
Marija Fernanda Alvarez, vođa programa za pirinač u Alliance of Bioversiti International i CIAT-u i jedan od autora rada, objasnila je da iako hibridi sa većim prinosom koje su proučavali imaju veću apsolutnu emisiju metana od sadašnjih sorti, oni proizvode sličan metan po zrnu pirinač. Ovo implicira da usvajanjem hibrida pirinča farmeri mogu postići ciljeve bezbednosti hrane bez značajnog povećanja emisije metana po zrnu pirinča u poređenju sa sortama sa nižim prinosom.
„Moramo priznati da nije lako smanjiti emisije metana i održavati produktivne sisteme pirinča, ali naši rezultati sugerišu da postoji nada“, rekao je Alvarez.
Kada je zemljište poplavljeno, kao u proizvodnji pirinča, to stvara uslove sa niskim sadržajem kiseonika (anaerobne) u kojima bakterije koje proizvode metan napreduju.
Biljka pirinča koristi aerenhim, spužvasto biljno tkivo nalik dimnjaku, kako bi omogućilo kiseoniku da se spusti u korenje, a bakterije koje proizvode metan u tlu koriste istu cev za slanje metana u atmosferu.
Paul Abaiomi S. Soremi, prvi autor rada i trenutno predavač na Federalnom univerzitetu poljoprivrede u Abeokuti, Nigerija, objasnio je da su u potopljenim uslovima koreni biljaka uopšte, a posebno pirinča, odgovorni za upijanje i izbacivanje gasova, uključujući metan.
„Izazovi za smanjenje emisije metana kroz ekspresiju aerenhima uključuju nedostupnost adekvatne i najsavremenije opreme za karakterizaciju aerenhima, ogromne potrebe za potrošnim materijalom i neadekvatne ljudske kapacitete“, rekao je on, „Ovo zahteva ogromna finansijska ulaganja.
Soremi je objasnio da ovaj aspekt prenosa metana nije u potpunosti istražen.
„Postoji nedostatak odgovarajućih informacija o optimizaciji aerenhima kako bi se smanjila emisija metana u potopljenim uslovima“, rekao je on.
Ngonidzashe Chirinda, profesor održive tropske poljoprivrede na Moročkom Politehničkom univerzitetu Mohamed VI, koautor rada i stručnjak za uticaj gasova staklene bašte u poljoprivredi, rekao je da su potrebna dalja istraživanja fiziologije biljaka za razvoj sledeće generacije sorti sa niskim emisijama.
Chirinda objašnjava da, iako ne postoje „srebrni meci“ kada su u pitanju emisije iz uzgoja pirinča, nada je da će dobiti podršku zajednice, pa čak i potencijalno potvrditi smanjenje emisija u budućnosti, tako da farmeri budu nadoknađeni za smanjenje emisija uz održavanje ili povećanje njihovu žetvu.
„Da biste se povećali, morate da podstaknete poljoprivrednike da primenjuju dobre prakse i ako možete da dobijete pirinač sa malim emisijama, ali sa visokim prinosom, oni mogu da postignu oba cilja“, rekao je Chirinda, „Svi pobeđuju: poljoprivrednik pobeđuje, sredina pobeđuje i budućnost pobeđuje“.
