U eri sve manje glečera, južna Patagonija je uspela da zadrži iznenađujuću količinu svog leda. Ali, nova studija u naučnim izveštajima INSTAAR postdoc Matthiasa Troch-a sugeriše da bi se ovaj zaštitni efekat uskoro mogao povećati do svojih granica.
Pre nego što su dali predviđanja, Troh i njegovi saradnici su se osvrnuli u prošlost. Oni su koristili jednačinu koja je, kada je uključena u NASA-in model ledenog pokrivača i nivoa mora, simulirala dinamiku glacijala u proteklih šest milenijuma.
Rezultati su pokazali da su padavine, a ne temperatura, bile glavni krivac fluktuacije glečera tokom oko 4.500 od poslednjih 6.000 godina, ili 76% vremena. Poslednjih godina povećane snežne padavine zaštitile su glečere od porasta globalnih temperatura.
Ove simulacije su bile hiperfokusirane. Istraživači su izdvojili tri povezana glečera na vlažnijoj, okeanskoj strani lanca Patagonije u južnom Čileu. Region je došao sa izrazitom naučnom prednošću.
2005. godine, tim na američkom istraživačkom brodu Nathaniel B. Palmer sakupio je jezgro sedimenta iz obližnjeg fjorda. Troh i njegovi saradnici su se dočepali jezgra sedimenta i koristili ga da validiraju i usavrše svoj model. U suštini, imali su fizički dokaz da su na dobrom putu.
Kada su pomirili numerički model sa jezgrom sedimenta, istraživači su počeli da postavljaju pitanja o budućnosti. Posebno ih je zanimalo šta će se desiti sa glečerima pod različitim scenarijima emisije. Ako bi čovečanstvo danas prestalo da sagoreva fosilna goriva, da li bi glečeri ostali zaštićeni? Šta ako nastavimo da povećavamo naše emisije gasova staklene bašte?
Troh i njegove kolege su otkrili da će povećane snežne padavine nastaviti da štite glečere od topljenja ako se regionalno zagrevanje obuzda na 1,5 stepeni Celzijusa iznad nivoa sa početka veka. Ovo merilo je dostižno.
Ipak, da bi se zagrevanje ograničilo na ovaj nivo, čovečanstvo bi trebalo da se brzo dekarbonizuje – temperature su na putu da se popnu na 2,8 stepeni Celzijusa u Patagoniji do kraja veka ako se trenutne emisije nastave.
„Studija naglašava potrebu za dubokim smanjenjem emisija radi zaštite glečera, što je od vitalnog značaja za ograničavanje globalnog porasta nivoa mora“, rekao je Troh.
Istraživači su takođe modelirali šta bi se dogodilo ako ne smanjimo, a izgledi nisu bili tako sunčani. Toplija, vlažnija klima mogla bi dovesti do brzog topljenja.
„Ovo bi moglo gurnuti glečere u novi režim kojim će dominirati kiša, a ne snežne padavine“, objasnio je Troh.
Troch se nada da će istraživanja poput njegovog podstaći globalni poziv na akciju za zelene politike i prakse. Iako su vesti o klimi često sumorne, još uvek postoje mnoge štete koje se mogu sprečiti ako čovečanstvo teži održivosti.
„Ako možemo da ograničimo emisije, postoji nada za zaštitu morskih glečera“, rekao je Troh.
Troch se takođe nada da će studija katalizirati dalja istraživanja pomorskih glečera širom svijeta. Zaključci doneti u Južnoj Patagoniji mogli bi da se prenesu u Norvešku, Aljasku, Island ili Novi Zeland. Jedini način da saznate je dalje istraživanje.
