Pregled nuklearne raketne baze u Montani u kojoj je neobičnom broju vojnika dijagnostikovan rak krvi nije otkrio trenutne faktore rizika koji bi to mogli da objasne, kažu Vazduhoplovstvo.
Služba istražuje ovaj problem otkako su se u januaru pojavili izveštaji o najmanje devet projektila koji su služili u vazduhoplovnoj bazi Malmstrom i kojima je dijagnostikovan ne-Hodgkin limfom. U mesecima nakon toga, otkriveno je više od 30 slučajeva raka u Malmstromu i drugim nuklearnim projektilima u zemlji, uključujući vazduhoplovnu bazu F.E. Varren u Vajomingu, vazduhoplovnu bazu Minot u Severnoj Dakoti i vazduhoplovnu bazu Vandenberg u Kaliforniji.
Ali medicinski pregled je otkrio da „ukupno gledano, nije bilo identifikovanih faktora koji bi se smatrali neposrednim zabrinutostima za akutne rizike od raka“, navodi se u izveštaju 711. krila za ljudske performanse Vazduhoplovnih snaga u izveštaju koji je dobio Asošiejted pres.
„Pored toga, nije bilo ničeg posebno zabeleženog u glavnoj bazi Malmstrom ili operativnim raketnim lokacijama što bi ukazivalo na konkretan razlog za povećan broj raka“, navodi se u izveštaju.
Nalazi Vazduhoplovnih snaga — koji ne znače da će prestati da istražuju ovo pitanje — donose i frustraciju i novu tugu porodicama čiji se pripadnici službe bore protiv raka ili su već umrli.
Ali neki se takođe nadaju da će reflektori na ovo pitanje barem dovesti do toga da Vazduhoplovstvo sprovede potpunu studiju o raku svih muškaraca i žena koji su radili sa nuklearnim bojevim glavama nacije, i nadamo se lakši put do medicinske nege.
Sin Ronde Vesolovski, kapetan vazduhoplovstva Džejson Dženes, bio je viši oficir za lansiranje projektila 1990-ih u sada deaktiviranoj 564. raketnoj eskadrili u Malmstromu. Umro je od ne-Hodgkinovog limfoma 2001. godine u 31. godini.
Čak i tada, kaže njegova majka, bila je zabrinuta da njegov rak ima veze sa njegovom službom, „a njegovi prijatelji su bili zabrinuti, jer su bile glasine.“ Ali kada se obratila vazduhoplovstvu, „dobila sam pismo“, rekla je. Njoj je pismo ostavilo osećaj da se rakovi „guraju pod tepih“.
Njen sin, Jason Jenness, umro je pet meseci nakon njegove dijagnoze.
„Znala sam da je prevelika. Prevelika borba“, rekla je ona o pokušaju da natera Vazduhoplovstvo da otkrije zašto se njen sin i drugi projektiliri razbole. „I dalje mislim da je to prevelika svađa. Veoma sam srećan što se na to stavlja reflektor, jer će to učiniti ljude svjesnijima, a djeca koja idu u službu mogu postavljati više pitanja, a to može pomoći u tom pogledu“.
Otac Džefa Foseta mlađeg je takođe služio u 564. raketnoj eskadrili u Malmstromu, od 1988. do 1992. Umro je 2016. u vojnom medicinskom centru Volter Rid od akutne limfoblastne leukemije i hronične mijelomonocitne leukemije krvi, oba tipa raka. Imao je 56 godina.
Džef Foset stariji je služio 25 godina—i da je sada živ, „nikada ne bi mogao da dođe do zaključka“ da je njegova raketna služba možda bila povezana sa njegovim rakom, rekao je njegov sin. „Voleo je vojsku“, rekao je Favcett Jr.
Ali sin se nada da će Vazduhoplovstvo učiniti više u potrazi za mogućim uzrocima. Pošto je stariji Favcett služio 20-godišnju vojnu karijeru, dobio je doživotnu vojnu medicinsku negu. Doktori Voltera Rida rekli su da bi njegova šestomesečna bitka mogla koštati više od milion dolara da je porodica morala da prođe kroz privatnu bolnicu i osiguranje, rekao je Foset Mlađi.
„Njegova briga nije bankrotirala moju porodicu“, rekao je sin. „Ali šta ako ste mladi poručnik koji je odslužio četiri godine i izašao, a 15 godina kasnije imate užasan rak krvi i plaćate Bog zna koliko?“
Rakete su mladi vojni oficiri koji nadgledaju, deluju i spremni su za ispaljivanje nuklearnih bojevih glava nacije – u pripravnosti u podzemnim kontrolnim centrima za lansiranje u smenama koje mogu da traju od 24 do 48 sati.
Ali i centri za kontrolu lansiranja i raketni silosi koje oni nadgledaju izgrađeni su pre više od 60 godina. U decenijama od tada, kako su objekti starili, bivši i sadašnji projektili su zabrinuti zbog azbesta u kaljenim objektima, o ventilaciji vazduha koji su udisali iz starih sistema kanala dok su bili pod zemljom, o vodi koju su pili i emisijama iz opreme koju su korišćeni.
Pregled je dao preporuke za rešavanje nekih od tih zabrinutosti, uključujući da Vazduhoplovstvo razmotri detaljno čišćenje svakog centra za kontrolu lansiranja, da jasno označi sigurne granice za izvore radio frekvencija i da prekine praksu spaljivanja poverljivih dokumenata dok su zaključani unutra. centar za kontrolu lansiranja.
Vazduhoplovstvo je posvećeno nastavku istrage ovog pitanja i sprovešće epidemiološku studiju raka unutar raketne zajednice, saopštila je služba.
Da bi izvršili početnu proveru, Vazduhoplovstvo je poslalo medicinske timove u Malmstrom, u F.E. Varren i u Minot od 27. februara do 7. marta da razgovaraju sa posadom i procene svaki objekat.
Din Šokli je bio mlad vojnik u Malmstromu koji je služio u 341. grupi za održavanje baze, gde je radio na raketnim silosima od 1987. do 1989. — u istom vremenskom periodu kada je Foset stariji tamo bio oficir. 2022. godine, takođe u 56. godini, Šokliju je dijagnostikovan neoperabilni glioblastom, tumor na mozgu.
Šokli, kao i većina regrutovanih članova, nije služio punu 20-godišnju vojnu karijeru. Otišao je posle pet godina služenja vojnog roka.
Njegovoj supruzi Garlandi Šokli je trebalo „mesec dana stalnih poziva svaki dan, nekoliko puta dnevno“ da natera Odeljenje za boračka pitanja da pokrije neke od medicinskih troškova, rekla je ona. Njihovo osiguranje je do danas pokrilo većinu ostalog. Ali potencijal koji bi pokriće mogao da zaustavi, i troškovi koji bi stvorili, opterećuju je.
„Toliko moram da brinem, volela bih da znam da je o njemu zbrinuta“, rekla je Garlanda Šokli.
