Nesumnjivo ste bili iritirani zbog njih na terasi mnogo letnjih večeri: ujede mušice tako male da ih jedva primećujete dok ne počnu da se hrane vašom krvlju, ostavljajući bezbroj ujeda koji svrbe.
U Škotskoj, koja ima mnogo močvarnih područja gde mušice uspevaju, mušice postaju toliko brojne da se zapravo smatraju najvećom kugom turističke industrije.
Ipak, u Norveškoj se ovi mali mučitelji uglavnom sastoje od samo jednog roda i nekoliko desetina vrsta (one za koje se nadate da neće doći na večeru), u prilično bogatoj porodici mušica.
Samo mali broj vrsta mušica se hrani ljudskom krvlju. Dobro je imati ovo na umu kada saznate da je sada pronađeno 58 vrsta mušica novih u Norveškoj!
Projekat vodenih grinja i mušica u južnoj Norveškoj sproveden je uz podršku projekta vrsta Norveškog centra za biodiverzitet. Rezultati su nedavno objavljeni u Norvegian Journal of Entomologi.
„U ovom projektu smo ispitali mušice koje grizu, neujede i vodene grinje na oko 100 lokacija u južnoj Norveškoj. Bavili smo se i ranije prijavljenim nalazima i očistili spiskove vrsta norveških mušica koje grizu i vodenih grinja“, kaže Elisabeth Stur , istraživač i menadžer projekta u Univerzitetskom muzeju NTNU.
Pronašli su i 47 vrsta vodenih grinja, koje su takođe nove u Norveškoj. Stur objašnjava da je većina vrsta prikupljenih u projektu analizirana DNK. Insektima je dodeljen DNK bar kod.
„Bar kod je DNK potpis koji je karakterističan za vrstu. Omogućava nam da uporedimo genetske karakteristike vrsta i sojeva sa različitih mesta u svetu. Međunarodna saradnja na bazama podataka sa DNK bar kodovima znači da možemo da uporedimo otkrića vrsta u mnogim zemlje na potpuno drugačiji način nego ranije“, kaže Štur.
Možda ste među onima koji se ne oduševljavaju pri pomisli na više griznih mušica i grinja nego što smo ranije znali u Norveškoj. Ali treba da znate da su to vrste sa različitim načinima života i važnim ulogama u svetu prirode.
Stur objašnjava. „Mušice koje grizu najviše hrane uzimaju kao larve. U zavisnosti od svog staništa, jedu alge, gljive, biljne ostatke ili druge životinje. Kao odrasle osobe mogu da žive i od nektara, polena i drugih insekata. A određene vrste se hrane krvlju. životinja osim ljudi“, kaže ona.
Vodene grinje su u mnogim aspektima daleki srodnici krpelja i drugih grinja, ali ne sisaju krv od sisara.
„Odrasli jedinci su predatori i puze po dnu potoka, reka i drugih vodenih površina, gde love druge beskičmenjake. Larve su često paraziti na vodenim insektima i mogu stopirati na odrasle leteće insekte“, kaže Stur.
Otkrivanje preko 100 novih vrsta u Norveškoj nije baš svakodnevna pojava.
Pronalaženje toliko novih vrsta upravo sada „verovatno je kombinacija faktora“, kaže Stur. „Prvo, imali smo sredstva iz projekta Species Project da malo sistematičnije ispitamo faunu u južnoj Norveškoj. Drugo, prošlo je dosta vremena otkako je neko radio sa mušicama koje grizu na ovaj način.“
„Imali smo i dva najistaknutija evropska stručnjaka u ovoj oblasti, Patriciju Dominiak sa Univerziteta u Tromsou i Rajnharda Gerekea iz Tibingena u Nemačkoj, koji su bili uključeni u projekat“, rekla je ona.
„Iako smo dokumentovali mnogo novih vrsta, ima još mnogo toga da se otkrije. Budući projekti će bez sumnje pronaći još novih vodenih grinja i mušica koje grizu u Norveškoj“, kaže Stur.
