Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Virdžiniji su, istražujući biološki lepak koji naša tela stvaraju radi zaštite od srčanih i moždanih udara, pronašli važne odgovore koji bi mogli revolucionizovati način na koji tretiramo kardiovaskularne bolesti.
Pod vođstvom dr Mete Civeleka, istraživačkog tima sa Univerziteta u Virdžiniji, naučnici su želeli da bolje razumeju faktore koji utiču na rizik od srčanih i moždanih udara, posebno ateroskleroze i otvrdnuća arterija. Ateroskleroza, nakupljanje masnih plakova u krvnim sudovima, često je preduslov za ove opasne stanja.
Da bi razumeli proces formiranja zaštitne „skele“ preko ovih plakova, naučnici su istraživali kako ćelije glatkih mišića luče „ekstracelularni matriks“, vlaknasti materijal koji funkcioniše kao lepak bogat proteinima. Analizirajući ćelije glatkih mišića prikupljene od 123 donatora za transplantaciju srca, istraživači su otkrili gene koji su odgovorni za proizvodnju ovih ključnih proteina.
Ovaj pristup omogućio je identifikaciju 20 lokacija na hromozomima gde se nalaze geni koji utiču na proizvodnju ovih proteina. Takođe je omogućio naučnicima da odrede prirodne varijacije gena koje povećavaju rizik od otvrdnjavanja arterija. Ovi nalazi pružaju novi uvid u procese koji doprinose kardiovaskularnom riziku.
Ovi rezultati ne samo da pomažu u identifikaciji pacijenata sa većim rizikom od srčanih i moždanih udara, već i otvaraju nove puteve za razvoj terapija. Protein LTBP1, identifikovan kao ključan za stabilnost plakova, mogao bi postati nova terapijska meta za tretiranje ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti.
Ovo istraživanje ne samo što osvetljava složene mehanizme koji stoje iza srčanih i moždanih udara, već i pruža nada za razvoj efikasnijih tretmana i prevenciju ovih smrtonosnih stanja. Nastavak istraživanja u ovoj oblasti može doneti revoluciju u oblasti kardiovaskularne medicine i poboljšati živote miliona ljudi širom sveta
Nalazi su objavljeni u časopisu Arterioskleroza, tromboza i vaskularna biologija.