Dok je padala noć u džungli Jukatana u Meksiku, veterinar Omar Garsija izvukao je krv i tečnost iz slepog miša u okviru istrage koja je imala za cilj da spreči sledeću potencijalnu pandemiju.
Cilj francusko-meksičkog projekta je otkrivanje bolesti – poznatih kao zoonoze – koje se prenose sa životinja na ljude u tropskim klimama.
Slepi miševi su pod lupom međunarodne naučne zajednice kao mogući izvor prenosa koronavirusa.
Krilati sisar je ostao nepokretan dok je nosio očnjake, pre nego što ga je oslobodio Garsija, stručnjak za bolesti koje se prenose vektorima.
Naučnici sa francuskog istraživačkog instituta za razvoj (IRD) i Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM) sarađuju u studiji od 2017. godine, koristeći modernu laboratoriju u Meridi, glavnom gradu države Jukatan.
Cilj je otkriti kako različiti virusi koji kruže između životinja kao što su sisari, ptice i glodari, potencijalno mogu preći na ljude, rekla je Odri Arnal, stručnjak za zarazne bolesti u IRD-u.
„Ovo je zoonoza… razumeti kakve bi mogle biti posledice ljudskog kontakta sa divljim životinjama, a zatim razumeti šta bi mogla biti sledeća epidemija koja može izaći iz prirode“, rekla je ona za AFP.
Naučnici uzimaju uzorke svih vrsta životinja iz bogatog ekosistema tropske prašume, gde su identifikovali 61 vrstu komaraca.
„Imamo mnogo pitanja“ da pokušamo da „zaokružimo istoriju ciklusa prenošenja“ virusa, rekla je biolog UNAM-a Marija Hoze Tolsa, koja posle decenije istraživanja konačno oseća da je prepoznat značaj njenog rada.
„Pandemija ima ozbiljne posledice po zdravlje i ekonomiju“, rekla je ona.
Područje je odabrano za istraživanje jer ga je brzo krčenje šuma učinilo „veoma simboličnim regionom u smislu rizika od vanrednih situacija od zoonoza“, rekao je Benjamin Roche, specijalista za ekologiju i evolucionu biologiju u IRD-u.
Procenjuje se da bi između 500.000 i 800.000 virusa moglo da utiče na ljude, dodao je on.
Rizici rastu sa ekspanzijom poljoprivrede i turizma, koji povećavaju kontakt između životinja i ljudi, smatraju istraživači.
Hiljade stabala je oboreno na poluostrvu Jukatan da bi se izgradio glavni turistički železnički projekat predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora, voz Maja, koji bi trebalo da počne sa radom u decembru.
Vlada kaže da nadoknađuje gubitak programom sadnje drveća i stvaranjem drugog po veličini rezervata tropskih prašuma na svetu posle Amazona.
Ključ je postići ravnotežu između ljudi i prirode, rekao je Arnal.
„Stanovništvo mora da živi, jede i razvija svoju ekonomiju“, dodala je ona.
Istraživanje se sprovodi u 12 zajednica u tri države koje čine poluostrvo Jukatan.
„Kod ptica smo pronašli vrste koje su identifikovane kao rezervoari virusa Zapadnog Nila ili gripa“, rekla je Rosa Elena Sarmiento, iz laboratorije za virusologiju Veterinarske škole UNAM.
Rad na terenu počinje u zoru postavljanjem desetak finih mreža za hvatanje ptica. U sumrak je red na slepe miševe, pa čak i na sove.
Kada se uhvate, uzimaju se uzorci krvi, tečnosti i ektoparazita – ako ih nose.
Naučnici identifikuju životinju, mere je, beleže podatke i proveravaju njeno stanje pre nego što je puste.
Kasnije se materijal analizira u laboratoriji.
„DNK je odličan otkrivač“, rekao je Arnal.
„Krvlju komarca možemo utvrditi koja vrsta ili koja životinja je ujela“, dodala je ona.
Takođe će biti uzeti uzorci krvi od lokalnog stanovništva kako bi se utvrdilo da li nose virus koji potiče od životinje.
Projekat takođe uključuje konsultacije sa zajednicama kako bi se upoznali sa njihovim ekološkim i društvenim problemima i podstakli oblike suživota sa prirodom.
„Mora da postoji dijalog o znanju sa zajednicama“, rekla je Erika Marce Santos, članica Meksičke asocijacije konzervativne medicine koja je u kontaktu sa stanovnicima.
Laboratorija Merida je povezana sa drugima u Africi, Južnoj Aziji i drugim zemljama Latinske Amerike u okviru inicijative pod nazivom Prevencija pojave zoonoza.
Pokrenuta od strane Francuske 2022. godine, okuplja 22 zemlje i 200 organizacija.
„Ono što tražimo na Jukatanu je da osmislimo strategiju prevencije protiv zoonoza koja može poslužiti kao primer celom svetu“, rekao je Roš.
