Čak i sa 84 godine, Holger Sjogren spretno raspetljava čvorove u svojoj mreži za haringe dok je bila spuštena u mutne dubine Baltičkog mora.
„Kada kesa za koću dođe, galebovi nam priređuju koncert“, rekao je on.
Sjogren, peta generacija ribara haringe, lovi kočom iz voda u blizini Kotke na jugoistoku Finske više od pet decenija.
U luci, desetine kupaca željno iščekuju njegov povratak da bi kupili njegov ulov direktno sa broda.
Međutim, Baltik, koji je okružen nekim od najindustrijalizovanijih zemalja Evrope, jedan je od najzagađenijih morskih ekosistema na planeti.
Ribari u Finskoj sada strahuju da bi njihove kočare mogle biti zauvek zatvorene.
„Mnogi ljudi se plaše da će morati da odustanu“, rekao je Sjogren.
Dok su neki stručnjaci pozvali na smanjenje ribolovnih kvota kako bi se zaštitio krhki ekosistem, drugi strahuju da bi obustavljanje ribolova moglo imati više štetnih nego pozitivnih efekata.
U oktobru je Evropska unija smanjila kvote baltičke haringe za do 43 procenta do 2024. godine – što je znatno manje od potpune zabrane koju je prvobitno predložila Evropska komisija u avgustu.
Ali s obzirom da baltička haringa čini oko 80 odsto godišnjeg ulova Finske, ribari veruju da su kažnjeni zbog problema koji nisu izazvali.
„Mi uzimamo toliko malo haringe da nema nikakve razlike u zalihama, naprotiv, više revitalizuje zalihe nego što ih troši“, tvrdi Sjogren.
S obzirom da su zalihe naglo opadale od 1970-ih, baltička haringa bi mogla da se suoči sa istom sudbinom kao i mnoge druge vrste koje su skoro nestale iz regiona.
Baltičko more je izuzetno plitko. Po veličini je uporediv sa Crnim morem, ali ima 20 puta manje vode. To znači da je podložniji klimatskim promenama i ljudskim aktivnostima.
Rastuće temperature i opadajući salinitet zbog veće količine padavina i manjeg dotoka iz Atlantika, prete brojnim vrstama dok se trude da se prilagode.
„Što više Baltičko more postane jezero, to će biti gore za morske vrste“, rekao je Juka Poni, naučnik na Institutu za prirodne resurse Finske (LUKE).
Prekomerne hranljive materije iz poljoprivrednog oticanja izazvale su razmnožavanje vegetacije, što je rezultiralo područjima sa niskim nivoom kiseonika i štetnim cvetanjem algi koje prekriva more tokom leta.
Kako Baltik postaje manje more, veće morske vrste kao što je baltički bakalar bile su među najranijim žrtvama.
Još osamdesetih godina prošlog veka njegova populacija je dostigla rekordne nivoe, ali je ulov stalno opao do te mere da je EU morala da uvede hitnu zabranu ribolova bakalara 2020.
Ogromna atlantska jesetra, koja je nekada bila u izobilju u Baltiku, nestala je zbog zagađenja i opstrukcije njenih migratornih reka.
Dok se neki zalažu za značajno smanjenje ribolovnih kvota kako bi se zaštitila preostala populacija, drugi se razlikuju.
„To ne bi pomoglo akcijama čak ni da je postojala potpuna zabrana. Čak bi imala suprotan efekat“, rekao je naučnik Poni.
On veruje da klimatski i ekološki problemi ugrožavaju stanovništvo više od ribolova.
Sa nestankom baltičkog bakalara, haringa ima vrlo malo prirodnih predatora.
To znači da bez ribara koji proređuju zalihe, populacija bi mogla postati „previše gusta i rast jedinki bi bio smanjen kao rezultat“ zbog nestašice hrane.
Ali Matti Ovaska, službenik za ribarstvo u Svetskom fondu (VVF), odbacio je taj argument.
Ako se zalihe haringe dodatno iscrpe zbog intenzivnog ribolova, postoji rizik da druge vrste, poput papaline, preuzmu i ometaju oporavak populacije haringe, rekao je on.
„Biće neophodno prekinuti ribolov na svim zalihama haringe“, rekla je Ovaska.
Skoro tri veka, tržni trg u centru Helsinkija svake jeseni vrvi od meštana koji kupuju haringe direktno sa ribarskih brodova tokom godišnje pijace haringa.
„Jedem haringe svake nedelje“, rekao je kupac Marku Karjalainen za AFP.
Od kiselih haringa sa lukom i lovorovim listom do cele dimljene haringe, „silakka“ — haringa na finskom — je vekovima važan deo nordijske kulinarske tradicije.
Ali kako se ograničenja povećavaju, Ponni se plaši za samu budućnost ribolova.
„Postoji rizik da će ribolov potpuno prestati. Niko više neće ulagati“, rekao je Ponni.
Ovo bi bilo žalosno, tvrdi Ponni, jer su nedavne inovacije pozicionirale haringu kao zamenu za konzerviranu tunjevinu.
Uprkos ograničenjima, Sjogren želi da nastavi sa pecanjem koliko god može.
„Ribarska politika EU koju diktira Brisel treba da bude potpuno revidirana i da se poštuje identitet ribara“, rekao je on.
