Francuska: 2022 najtoplija godina u istoriji

Francuska: 2022 najtoplija godina u istoriji

Francuska je ove godine doživela najtopliju godinu od kada su počeli da se beleže, saopštila je u sredu nacionalna meteorološka služba te zemlje, pošto globalno zagrevanje podstiče temperature širom sveta.

Kaskada ekstremnih vremenskih prilika pogoršanih klimatskim promenama opustošila je zajednice širom sveta ove godine, uključujući vrelinu i sušu širom Evrope koja je uvenula useve, izazvala šumske požare i dovela do toga da se velike reke smanjuju do curenja.

U Francuskoj su temperature više puta rasle u uzastopnim toplotnim talasima od maja do oktobra, praćene ekstremnim događajima poput šumskih požara u oblastima kao što je severozapadna Bretanja i štetnih morskih toplotnih talasa u Sredozemnom moru.

„Svi meseci u godini bili su topliji nego inače, osim januara i aprila“, navodi se u saopštenju Meteo Frans.

Procenjuje se da će prosečna temperatura za godinu u celini biti između 14,2 stepena Celzijusa i 14,6 stepeni Celzijusa u zavisnosti od decembarskih temperatura. To je značajno povećanje u odnosu na prethodni rekord od 14,07 stepeni Celzijusa koji je zabeležen 2020. godine, i najveći od kada su rekordi počeli 1990. godine.

Očekuje se da će godišnja količina padavina biti čak 25 odsto manja od normalne, uz padavine u julu 85 odsto ispod proseka. Najsušnija godina u Francuskoj bila je 1989, u kojoj je zabeležen deficit padavina od 25 odsto.

Na globalnom nivou, ako se projekcije za ostatak 2022. godine ostvare, Ujedinjene nacije kažu da će svaka od poslednjih osam godina biti toplija od bilo koje godine pre 2015.

Zemlja se zagrejala za više od 1,1 stepen Celzijusa od kasnog 19. veka, pri čemu se otprilike polovina tog povećanja dogodila u poslednjih 30 godina, saopštila je Svetska meteorološka organizacija u novembru.

Gasovi staklene bašte koji čine više od 95 procenata zagrevanja su na rekordnim nivoima, pokazalo je godišnje stanje globalne klime SMO.

U evropskim Alpima, rekordi topljenja glečera su oboreni 2022. godine, sa prosečnim gubicima debljine između tri i preko četiri metra, što je najveći broj ikada zabeležen.

Švajcarska je izgubila više od trećine svog glečera od 2001.