Na barži stotinama metara od ostrva Kerkena u južnom Tunisu, grupa studenata pažljivo posmatra kako Besma, morska kornjača koja se oporavlja, kreće ka vodi i zaranja.
Šlep, koji se koristi za lečenje povređenih glavatih kornjača, prvi je plutajući rehabilitacioni centar za ovu vrstu na Mediteranu, kažu njeni organizatori.
Skrivajući mrežaste ograde pod vodom, omogućava ugroženim vrstama da dobiju negu u slanoj vodi, njenom prirodnom staništu.
„Važno je da se morske kornjače oporave u svom prirodnom okruženju“, rekao je Hamed Malat, morski biolog koji je na čelu projekta koji finansiraju UN.
„Smeštamo ih u prostor koji je dovoljno velik da se mogu udobnije kretati i hraniti“, dodao je on.
Mallat, član lokalnog udruženja Kraten za održivi razvoj i Međunarodnog društva morskih kornjača, osnovao je projekat prošlog meseca i rekao da je barža za rehabilitaciju prepravljena iz potopljenog kaveza za akvakulturu.
Može da drži do pet morskih kornjača istovremeno, svaka u svom ograđenom prostoru, i prostire se na 150 kvadratnih metara na površini, sa mrežom ispod koja omogućava životinjama koje se oporavljaju da stignu do morskog dna.
Glavasta morska kornjača, poznata i kao Caretta caretta, smatra se ranjivom vrstom od strane Međunarodne unije za zaštitu prirode.
Svake godine oko 10.000 glavatih glava bude uhvaćeno kočaricama i ribarskim mrežama u vodama Tunisa.
Life Medturtles, projekat očuvanja morskog života koji finansira EU, procenjuje da je više od 70 odsto smrti morskih kornjača u Sredozemnom moru uzrokovano mrežama za škrge — velikim mrežama koje se koriste za masovni ribolov.
Često su sami ribari ti koji dovode povređene kornjače do barže, rekao je Malat.
Projekat je i prilika da se mlađe generacije nauči o očuvanju morskog života, dodao je on.
„Ovo je direktna primena stvari koje proučavamo“, rekla je 24-godišnja Sara Garbi, studentkinja ribarstva i životne sredine na Nacionalnom agronomskom institutu Tunisa (INAT).
„To je takođe prva interakcija sa morskim vrstama koju obično ne vidimo kao deo naše studije ili u našim laboratorijama. To je nešto novo i obogaćujuće.“
Njen učitelj, Rimel Ben Mesaud, 42, rekao je da je „obrazovna vrednost“ barže u tome što studentima pruži iskustvo iz prve ruke sa očuvanjem morskog života.
Zbog porasta temperature mora, prekomernog ribolova i zagađenja, brojne morske vrste su tokom vremena došle do promene migratornih ruta i staništa.
Mallat je rekao da bi projekat mogao pomoći u proučavanju tih obrazaca, posebno među glavatim morskim kornjačama, jer Besma sada ima uređaj za praćenje.
„To nam daje značajnu prednost za naučno praćenje morskih kornjača, što donekle nedostaje naučnim istraživanjima u Tunisu“, rekao je on.
Malat je rekao da se takođe nada da će privući letnje turiste sa ostrva kako bi podigli svest o ugroženim vrstama.
