Zemlje sveta su se složile da je našoj planeti potrebna veća zaštita od ljudskih aktivnosti, a inicijativa „Trideset po trideset“ ima za cilj zaštititi 30% planete do 2030. godine. Međutim, visoki troškovi sprovođenja ovog plana često predstavljaju prepreku.
Tri istraživača sa Univerziteta Kalifornija u Santa Barbari predložila su tržišno zasnovan pristup postizanju ciljeva 30k30 u okeanu. Oni su istražili da li sistem koji omogućava zemljama da trguju kreditima za očuvanje može smanjiti troškove i podstaći nacije da ostvare svoje ciljeve. Rezultati studije, objavljene u časopisu Science, pokazali su da dobrovoljna trgovina može smanjiti troškove očuvanja i za više od 90%.
Inicijativa 30k30 je deo Globalnog okvira za biodiverzitet (GBF), koji su usvojile 196 zemalja na Konferenciji UN o biodiverzitetu 2022. godine. Cilj je efikasna zaštita 30% kopnenih, slatkovodnih, obalnih i morskih područja do 2030. godine.
„Ovaj projekat je počeo pre nešto više od četiri godine“, rekao je koautor Huan Carlos Villasenor-Derbez, dodajući da mnoge nacije nisu dostigle standard za zaštitu od 10%. On naglašava da su troškovi očuvanja glavni razlog zašto neke nacije ne učestvuju aktivno.
Ekonomisti i naučnici za životnu sredinu iz UC Santa Barbara osmislili su sistem kredita za očuvanje koji bi omogućio nacijama da trguju obavezama očuvanja kroz „prenosivo tržište očuvanja“. Tržište bi smanjilo troškove očuvanja kombinovanjem podataka o distribuciji morskih vrsta i prihodima od ribarstva.
„Na primer, Norveška bi mogla da plati Palauu, zemlji koja je već uložila u očuvanje obale, da sačuva dodatna područja u ime Norveške“, rekao je profesor Kristofer Kostelo, direktor emLaba. Ovo bi omogućilo Norveškoj da ispuni svoje obaveze očuvanja po nižoj ceni.
Tržište očuvanja moglo bi značajno smanjiti troškove, čineći inicijativu 30k30 ostvarivom za mnoge zemlje. Ova fleksibilnost može pomoći zemljama u razvoju i podstaći obnovu staništa, doprinoseći dugoročnom zdravlju naše planete.
