Uzburkavanje gornjeg sloja okeana u tropskom Atlantiku ima ključnu ulogu u oblikovanju dugoročnih klimatskih obrazaca širom sveta, pokazuje novo istraživanje objavljeno u časopisu Geophysical Research Letters. Studija ističe kako promene u mešovitom sloju okeana, koji se nalazi u najvišem delu okeana gde vetar i talasi mešaju tople površinske vode sa hladnijim dubinama, predstavljaju primarnu silu iza klimatskog fenomena poznatog kao atlantska multidekadalna varijabilnost (AMV).
AMV je fenomen koji ima dalekosežne efekte na globalnu klimu, utičući na vremenske obrasce širom Severne Amerike, Evrope i Afrike. On utiče na sve, od aktivnosti uragana na Karibima do padavina u regionu Sahela. Ovaj klimatski obrazac ima potencijal da izazove značajne promene u vremenskim uslovima, uključujući promene u temperaturi, padavinama i ciklonima, što može imati ozbiljne posledice po ekosisteme i ljudske zajednice.
Tradicionalno, naučnici su verovali da su promene u razmeni toplote između okeana i atmosfere ključni pokretač klimatskih obrazaca koji utiču na vremenske prilike u različitim delovima sveta. Međutim, novo istraživanje dovodi u pitanje ovu teoriju, pokazujući da je dubina mešovitog sloja okeana ključni faktor u globalnoj varijabilnosti klime.
Dr Balaji Senapati, vodeći autor studije sa Univerziteta u Redingu, objašnjava: „Naša nova studija pokazuje da su promene u dubini mešovitog sloja okeana u tropskom Atlantiku ključni pokretač AMV-a. Ovo otkriće značajno unapređuje naše razumevanje atlantske klimatske varijabilnosti i naglašava složenu vezu između okeana i atmosfere u oblikovanju klime naše planete.“
Studija je otkrila da kada je ekstratropski severni Atlantik topliji od proseka, pasati – stalni vetrovi koji duvaju od istoka ka zapadu u tropskim regionima – postaju slabiji. Ovo slabljenje pasata dovodi do toga da mešoviti sloj okeana postaje plići, posebno tokom letnjih meseci. Kao rezultat, sunčeva energija zagreva tanji sloj vode, što uzrokuje intenzivnije zagrevanje tropskog Atlantika.
Ovaj proces stvara povratnu petlju: toplije vode u severnom delu Atlantika dodatno slabe pasate, što zauzvrat dovodi do još plićeg mešanog sloja i daljeg zagrevanja u tropskim predelima. Kada AMV pređe u hladniju fazu, ovaj proces se obrće, što dovodi do nižih temperatura širom Atlantika.
Nalazi ovog istraživanja imaju značajne implikacije za klimatsko modeliranje i dugoročne prognoze. Mnogi trenutni klimatski modeli možda ne predstavljaju tačno ove složene procese u gornjem sloju okeana, što potencijalno dovodi do nepouzdanih predviđanja AMV-a i njegovih globalnih uticaja. Naučnici se nadaju da će uključivanjem ovog novog razumevanja mešanja okeana u klimatske modele poboljšati svoju sposobnost predviđanja dugoročnih klimatskih trendova i njihovih povezanih efekata na vremenske obrasce širom sveta.
„Ovo istraživanje nam daje novi uvid u prirodnu varijabilnost klime, što je od ključnog značaja za razvoj efikasnih strategija za ublažavanje uticaja klimatskih promena“, dodao je dr Senapati. „Razumevanje kako gornji sloj okeana utiče na globalne klimatske obrasce omogućiće nam da bolje predvidimo promene koje dolaze i da se adekvatno pripremimo za njih.“
Ovo istraživanje ne samo da unapređuje naučno razumevanje klimatskih procesa, već pruža i potencijalne smernice za buduća istraživanja i politiku u oblasti klimatskih promena. U vremenu kada je tačno predviđanje vremenskih obrazaca sve važnije zbog rastućih izazova izazvanih klimatskim promenama, ovakvi uvidi mogu igrati ključnu ulogu u oblikovanju globalnog odgovora na ove izazove.
