Moždani implantati su dugo bili zarobljeni u domenu naučne fantastike, ali stalan protok medicinskih ispitivanja sugeriše da bi sićušni uređaji mogli da igraju veliku ulogu u budućnosti čovečanstva.
Milijarde dolara se ulivaju u grupu specijalizovanih kompanija koje traže tretmane za neke od najtežih bolesti.
A pionirske studije su već dale rezultate.
U maju je Holanđanin paralizovan u nesreći na motociklu povratio sposobnost hodanja zahvaljujući implantatima koji su obnovili komunikaciju između njegovog mozga i kičmene moždine.
Taj eksperiment je bio jedno od nekoliko zanimljivih ispitivanja koja su pomogla da izazove ogromnu buku oko industrije.
U deceniji do 2020, investitori su uložili više od 30 milijardi dolara u neurotehnologiju šire, prema UNESCO-u.
Novac je nastavio da priliva zahvaljujući, delimično, brzim poboljšanjima veštačke inteligencije (AI), koju istraživači koriste za tumačenje podataka sa implantata.
Tehnološki titan Elon Musk preusmerio je nešto energije na svoju Neuralink firmu nakon što je u maju dobila dozvolu da testira svoje implante na ljudima, pomažući joj da prikupi 280 miliona dolara finansiranja.
I druge firme sa manje istaknutim šefovima se razmnožavaju, nudeći nadu obolelima od bolesti od retkih nervnih bolesti do teške epilepsije.
Sinchron, kompanija osnovana pre više od decenije, prikupila je 75 miliona dolara ove godine uz podršku suosnivača Majkrosofta Bila Gejtsa i Džefa Bezosa iz Amazona.
Firma je 2021. godine dobila dozvolu od američkih vlasti da testira svoj implant i od tada ga je ponudila devetorici ljudi sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS) – bolešću motornih neurona od koje je bolovao fizičar Stiven Hoking.
Njegov implant omogućava pacijentima da koriste aplikacije za razmenu poruka ili da pretražuju onlajn koristeći samo pokrete očiju i misli.
Jedna od velikih prodajnih tačaka je da, za razliku od drugih implantata, ne zahteva invazivnu hirurgiju.
Prvi ciljevi Sinhron testa, rekao je dr David Putrino, koji je nadgledao medicinsko ispitivanje u bolnici Mount Sinai u Njujorku, bili su da se uveri da je implant bezbedan i da može da prati mozak tokom dužeg perioda.
Na oba fronta, rekao je, suđenje je bilo uspešno.
Osnivač kompanije Sinchron Tom Oksli smatra da je tehnologija, poznata kao interfejs mozak-računar (BCI), sada na „prekretnici“.
Industrija mora imati za cilj da implantate učini široko dostupnim, rekao je on za AFP.
Još uvek postoje prilično velike prepreke pre nego što se to desi, ne samo da najsnažniji rezultati često dolaze od najinvazivnijih implantata.
Na primer, pacijent u SAD, Ian Burkhart, koji je ostao paralizovan od vrata nadole nakon ronilačke nesreće, rekao je za AFP da je dobijanje implantata koji mu je omogućio da ponovo kontroliše ruke i šake „magični trenutak“.
Ali on je to mogao da uradi samo u laboratoriji, a implantat, poznat kao niz u Utahu, nije bio udoban.
„Mozak ne voli da ima stvari u sebi“, rekao je Majkl Plat, profesor neuronauke na Univerzitetu u Pensilvaniji.
„I tako će imuni sistem mozga napasti ove uređaje“, rekao je on o nizovima u Juti.
Kako se implantati prekrivaju ćelijama, oni su manje sposobni da prenose signale iz mozga i slabije funkcionišu.
Iako daleko manje napredni, neki istraživači polažu nade u tehnike koje ne uključuju implantate.
U maju su naučnici sa Univerziteta Teksas u Ostinu rekli da su koristili skeniranje mozga i AI modeliranje da bi sakupili „suštinu“ onoga što ljudi misle.
Tehnika se u velikoj meri oslanjala na GPT modele koje je razvio OpenAI, koji su sposobni da sve brže analiziraju ogromne delove podataka.
Ali takvo istraživanje je u najranijoj fazi i uključuje pacijente koji svaki put provedu čak 16 sati u MR skeneru.
Dok se većina igrača na terenu bavi isključivo medicinskom upotrebom neurotehnologije, Musk je drugačiji.
Tajkun-maverik promiče mogućnost telepatije, koristeći tehnologiju za čuvanje sećanja ili omogućavanje ljudima da nastave svoje postojanje bez svojih tela.
„U budućnosti ćete moći da sačuvate i reprodukujete uspomene“, rekao je on na događaju Neuralink 2020.
„Mogli biste ih potencijalno preuzeti u novo telo ili u telo robota.“
Ove tvrdnje su i dalje daleko od stvarnosti, ali to nije sprečilo Maska da ode još dalje.
On vidi implantate kao način poboljšanja ljudi — vitalni potez, misli on, ako naša vrsta želi koegzistirati sa superinteligentnim mašinama.
„To je možda najvažnija stvar koju ovakav uređaj postiže“, rekao je on.
