Za samo 26 godina, distribucija retkih leptira je opala za 72% u istočnoj Danskoj. Nekoliko vrsta je ugroženo izumiranjem, ali su se akcije očuvanja u cilju zaštite vrsta pokazale neuspešnim. Ovo je zaključak opsežne studije sa Univerziteta u Kopenhagenu objavljene u časopisu Biological Conservation.
Oni su karakteristični za dansko leto kao hladna supa od mlaćenice, slatke jagode i maslačak — ali mi smo užasni u brizi o njima. Mnoge vrste leptira u Danskoj decenijama su u oštrom padu, što je trend koji se nastavlja vrtoglavom brzinom prema istraživanju Univerziteta u Kopenhagenu. Povrh toga, čini se da trenutni napori za očuvanje prirode ne pomažu ređim vrstama, kao što je zamišljeno.
Podaci koje je tokom šest godina prikupio biolog Emil Bliher Bjeregard pokazuju koliko je drastičan pad za dvadeset dve retke vrste leptira širom istočne Danske. Nekoliko od ovih vrsta je kritično ugroženo.
„Distribucija dvadeset i dve vrste leptira koje smo pratili na Zelandu, Lolandu, Falsteru i Mønu smanjila se za 72% od 1993. Sve vrste osim jedne su opale, a nekoliko njih ima samo jednu lokalnu populaciju . Ne bih se iznenadio da najmanje osam vrsta izumre za nekoliko godina. To uključuje biserno obrubljenu fritulu, mazarino plavu i severnu kockastu skiperu“, kaže Bjerregard.
Bjerregard, novopečeni biolog sa Univerziteta u Kopenhagenu, vodeći je autor istraživačkog članka o studiji, zajedno sa istraživačima sa Odeljenja za biologiju Univerziteta u Kopenhagenu i Odeljenja za matematičke nauke.
Istraživači su uporedili broj takozvanih „mesta pojavljivanja“ u istočnoj Danskoj, gde je bilo prisutnih područja sa jednom ili više populacija ciljnih vrsta leptira, sa situacijom pre 1993. godine, kada je sprovedeno poslednje mapiranje distribucije leptira. Godine 1993., dvadeset i dve vrste bile su rasprostranjene na 565 lokaliteta u istočnoj Danskoj, dok je 2019. ostalo samo 158 lokaliteta – smanjenje od 72%.
„Podaci su veoma čvrsti i otkrivaju dramatične brojke koje izgledaju gore nego u našim susednim zemljama. Mnoge nekada uobičajene i široko rasprostranjene vrste u Danskoj postale su veoma retke. A kada ih više nema, neće se vratiti“, kaže Vanredni profesor Hans Henrik Bruun, viši autor studije.
Studija pokazuje da se pad odnosi na sve vrste staništa leptira. Ova staništa uključuju otvorene šume, tresetišta i travnjake.
„Leptiri su dobar pokazatelj kvaliteta prirode. Proučavane vrste ne mogu da žive u stambenim naseljima, na oplođenim livadama ili na marginama poljoprivrednih oranica. Treba im više prirodnih staništa. Nekada je postojalo dosta takvih staništa. To više nije slučaj“, kaže Bjerregard.
„Većina mesta za pojavu leptira je formalno zaštićena i tako je decenijama. Ali ne vidimo nikakve znakove da je zakonska zaštita područja – ni nacionalna ni Natura2000 EU – imala pozitivan uticaj na ređe vrste leptira u poslednjih 30 godina. godine“, kaže Bruun.
Prema Bruunu i Bjerregardu, ovo je najverovatnije zato što su trenutni napori za očuvanje prirode bili nedovoljni:
„Zakonski zaštićena područja su u stvari slabo zaštićena od ljudskih aktivnosti. Na primer, plantažno šumarstvo se i dalje odvija u oblastima Natura 2000, a danski nacionalni parkovi su ‘papirni parkovi’ sa supermarketima i parkiralištima. U isto vreme, cveće je važno leptiri su retki u prirodnim oblastima — delimično zbog toga što farmeri dobijaju podršku da se bave travnjacima sa intenzivnom letnjom ispašom ili bez ispaše. U našim zaštićenim šumama proizvodnja drveta i drenažni kanali uzrokuju propast staništa leptira“, kaže Bjerregard.
„Drugo, zaštićena prirodna područja Danske su mali, izolovani paketi poštanskih maraka, dok vrste zahtevaju veće susedne oblasti prirode, gde su populacije mnogo manje osetljive na fluktuacije u vremenu i klimi kao što su sada. Danas, na primer, ne mogu samo odleti na vlažnije mesto ako bude suše“.
Pretvaranje više poljoprivrednog zemljišta nije prvi prioritet, kako ističu istraživači.
„Mnogi glasovi u javnoj debati tvrde da je najvažnija stvar koju možemo da uradimo za biodiverzitet da smanjimo površinu poljoprivrednog zemljišta. To bi moglo biti relevantno na duži rok, ali je izuzetno teško obnoviti staništa sa poljoprivrednog zemljišta. Najvažnija stvar u ovom trenutku je da se zauzmu područja koja su već formalno zaštićena i u kojima vrste i dalje žive i poboljšaju kvalitet staništa tako što će ih pravilno zaštititi – to jest, od svih značajnih pretnji“, kaže Bruun.
Ovo uključuje aktivnosti kao što su upravljanje igrama i sportske aktivnosti.
„Neki ljudi mogu biti zabrinuti da li ima prostora za njihovo jahanje, brdski biciklizam i orijentiring. Jasno je da ne možemo učiniti područja divljim i poboljšati staništa za retke vrste, a da se neki ljudi ne odreknu svojih privilegija“, kaže Bruun.
„U Danskoj smo morali da trgujemo prirodom da bismo stvorili bogatstvo. Mislim da je to bio dobar posao. Naša priroda nikada neće biti toliko raznolika kao pre 200 godina, ali nema razloga da gubimo više nego što je potrebno. I trenutno ne radimo stvari na najefikasniji način. U stvari, mnogo bi se moglo postići ako bismo stvari uradili malo pametnije“, kaže Bjerregard.
Bruun zaključuje: „Nijedna retka vrsta nije važna za materijalno blagostanje ljudi. Ali svet sa samo dve vrste leptira umesto sa dvadeset ili trideset je mnogo dosadniji i siromašniji. Barem, za mene.“
