Nedavna studija zasnovana na registrima ispitala je uticaj finskih revidiranih kliničkih smernica za lečenje demencije, objavljenih 2017. godine, na trend korisnika psihotropnih lekova kod starijih osoba sa demencijom u periodu 2009–2020. Rad je objavljen u časopisu Age and Aging.
Sprovedena na Univerzitetu istočne Finske, studija je otkrila da revidirane kliničke smernice nisu smanjile upotrebu psihotropnih lekova u lečenju simptoma ponašanja, uprkos preporuci da se izbegavaju psihotropi. Međutim, došlo je do blagog smanjenja broja novih korisnika psihotropa.
„Nalazi sugerišu da su se smernice najčešće poštovale u situacijama koje su uključivale uvođenje novog leka, a ne u situacijama koje uključuju napuštanje postojećeg“, kaže istraživač Mervi Rantsi sa Univerziteta istočne Finske.
Procena delotvornosti u vezi sa primenom nacionalnih kliničkih smernica je otežana nedostatkom kontrolne grupe, a svest o novim smernicama takođe ima tendenciju da se postepeno širi. Druge istovremene društvene promene, kao što su promene cena lekova ili nadoknade, takođe otežavaju procenu efikasnosti.
Prema revidiranim kliničkim smernicama za demenciju u Finskoj, bihejvioralne simptome povezane sa demencijom prvenstveno treba lečiti nefarmakološki, a upotrebu psihotropnih lekova treba izbegavati. Efikasne nefarmakoterapeutske opcije uključuju, na primer, promene u komunikaciji zdravstvenih radnika kako bi se bolje prilagodile potrebama pacijenata sa demencijom, kao i muzičku terapiju. Cilj finskih kliničkih smernica za demenciju je da se šire informacije o tretmanima zasnovanim na dokazima i da se poboljša efikasnost lečenja demencije.
Podaci zasnovani na registru uključivali su sve kupovine lekova protiv demencije koje su izvršili Finci stariji od 65 godina u periodu 2009–2020 (n= 217.778). Primena psihotropnih lekova je praćena pre i posle objavljivanja revidiranih kliničkih smernica za demenciju.
U 2009. lekove protiv demencije koristilo je 43.750 ljudi u Finskoj, a 57% njih je koristilo najmanje jedan psihotrop. Broj ljudi koji koriste lekove protiv demencije porastao je tokom studije. U 2020. lekove protiv demencije koristilo je 105.683 ljudi u Finskoj, a 52% njih koristilo je psihotropne lekove.
Širenje informacija zasnovanih na dokazima, odnosno primena kliničkih smernica, nije ranije proučavano na nivou populacije u Finskoj iz finskog registra recepata koji vodi Institucija socijalnog osiguranja Finske.
Kliničke smernice u drugim delovima sveta takođe preporučuju izbegavanje psihotropnih lekova u lečenju demencije, ali istraživanja o efektima kliničkih smernica na upotrebu psihotropa su i dalje oskudna, sa oprečnim nalazima i slabom generalizacijom na finski sistem.
Studija je sprovedena u saradnji između istraživača sa Univerziteta istočne Finske i Finske agencije za lekove, Fimea. Studija je deo istraživačkog projekta MEDIFF. Projekat MEDIFF ocenjuje implementacione strategije za promovisanje racionalne upotrebe lekova kod starijih ljudi.
Prema prethodnim studijama i kliničkim smernicama, individualni putevi lečenja i multiprofesionalna saradnja između zdravstvenih radnika koji su uključivali negu pacijenta sa demencijom igraju ključnu ulogu u lečenju simptoma ponašanja zasnovanom na dokazima.
„Potrebna su dalja istraživanja o faktorima koji utiču na praksu propisivanja recepta i sprovođenje farmakoterapije u skladu sa kliničkim smernicama, kao i o dostupnosti nefarmakoloških opcija lečenja.“
