Istraživač sa Univerziteta u Novoj Engleskoj veruje da je mladim majkama, njihovoj deci i porodicama koje su pogođene posle njega sada potrebna hitna podrška.
Tokom njenog doktorata. Istraživanje o iskustvima rađanja i traumi u vezi sa porođajem, klinički perinatalni psiholog Lusi Frenkham je nehotice uhvatila važne detalje o uticaju COVID-a na žene u Australiji. Njeni nalazi daju sliku „usamljenog, izolovanog iskustva“ i stope antenatalne depresije širom Australije više nego dvostruko (15,9%) od uobičajene stope (7%) i skoro tri puta veće u Melburnu (19%) među 188 učesnika studije.
Lusi sada preporučuje dodatni skrining, procenu i pomoć porodicama koje su bile trudne tokom vrhunca krize 2020. i 2021. godine, kako bi se smanjile višegeneracijske fizičke, društvene i ekonomske posledice.
„Proširenje pristupa programima kao što su posete medicinskim sestrama, koji podržavaju porodice sa zdravljem, obrazovanjem i ranim roditeljstvom, može biti jedan od načina za borbu protiv nekih od ovih problema“, rekla je ona. „Vlada bi takođe trebalo da vrati dodatnih 10 psiholoških sesija koje su bile dostupne u okviru Medicare šeme za bolji pristup tokom COVID krize, jer potreba za njima i dalje postoji.
U svojoj ulozi u Centru za perinatalnu psihologiju, Lusi je rekla da i dalje viđa nove majke koje doživljavaju depresiju i traumu dve godine nakon rođenja. Deca takođe imaju anksioznost i opsesivno ponašanje koje se može pripisati pandemiji.
„Znamo da značajan stres tokom trudnoće negativno utiče na mentalno zdravlje majke i bebe“, rekla je Lusi. „Takođe znamo da je antenatalna depresija faktor rizika za postporođajnu depresiju, a postnatalna depresija majke je faktor rizika za nesuglasice u porodici, prekide odnosa i kasniju prenatalnu depresiju.
„Depresija u trudnoći ili postnatalno je takođe povezana sa oštećenjima u vezi i vezanosti majke i deteta, tako da utiče na odnos, majku i bebu u razvoju.“
„Pored toga, mala deca koja su iskusila nekoliko godina da im se govori da su opasne klice svuda, da ne diraju stvari i da preterano peru ruke, štetno su pogođena stresom i socijalnom izolacijom.
Žene koje su bile trudne na vrhuncu pandemije imale su manje rutinskih kontrola trudnoće, manje konsultacija licem u lice i ograničenja na praksu rađanja, a neke su čak i rađale same. „Takve mere su poslužile za smanjenje podrške majkama u vreme kada je to bilo najpotrebnije“, rekla je Lusi.
„Nisu bile u mogućnosti da razviju odnose sa drugim majkama jer nije bilo prenatalnih grupa, a nisu pokretale mamine i grupe za igru nakon što su im bebe rođene. Za mnoge žene, porođaj tokom COVID-a bio je traumatičan događaj, i suprotno onome što znamo naučno ublažava depresiju i druge komplikacije u trudnoći i postnatalno.“
Uticaji će, predviđa Lusi, nastaviti da se otkrivaju kod žena i dece.
„Verovatno ćemo imati grupe dece sa većom stopom poteškoća u ponašanju i emocionalnim poteškoćama, kao što je poremećaj hiperaktivnosti deficita pažnje i potencijalno drugih zdravstvenih problema izazvanih stresom“, rekla je ona. „Deca čije su majke imale postnatalnu depresiju imaju veću verovatnoću da razviju astmu i respiratorne probleme, oslabljen odgovor imunog sistema i neurorazvojne probleme.
„Takođe ćemo verovatno videti kako žene preispituju da li žele još jedno dete, žene su podložnije teškim trudnoćama ili porođajima, kao i poteškoćama u braku.
Međutim, tako duboke posledice nisu na zdravstvenom radaru.
„Žene sa kojima radim i dalje se bore i osećaju se zaboravljeno“, rekla je Lusi. „Potrebno nam je više skrininga nego ikad, jer je rana intervencija sve, i moramo hitno da ulažemo u programe zasnovane na dokazima za podršku porodicama. Dugoročni ekonomski troškovi perinatalne depresije za zajednicu su značajni, a teret za porodice je veliki. značajno“.
Lusini nalazi istraživanja objavljeni su u Međunarodnom časopisu za istraživanje životne sredine i javno zdravlje i Open Journal of Depression.
