Plakozoi su među najjednostavnijim životinjama i javljaju se širom sveta u priobalnim vodama. Prethodno se pretpostavljalo da ta sićušna stvorenja, koja mere samo nekoliko milimetara, žive ili na tvrdim površinama – poput stena, korala i korena mangrova – ili plutaju u otvorenim priobalnim vodama kao takozvani „rojevi“ stadijumi.
Analizom tragova DNK u stomaku predatorskih morskih puževa, tim predvođen geobiologom LMU profesorom Gertom Vorheideom pokazao je da životinje takođe žive u sedimentu morskog dna, staništu za koje se ranije smatralo da ne kolonizuju. Pored toga, oni su genetski raznovrsniji nego što je bilo poznato, kako su istraživači objavili u časopisu Ekologija i evolucija.
Sa svojim ravnim telima u obliku diska, svi plakozoi širom sveta izgledaju zapanjujuće slično. Ipak, Verheide i njegov tim su već u prethodnim studijama mogli da pokažu da među njima postoje ogromne genetske razlike. „Ove razlike su uporedive sa onima između ljudi i miševa“, naglašava geobiolog.
Zbog svoje male veličine i neupadljivosti, plakozoi su izazovni za proučavanje u svom prirodnom okruženju. Da bi stekli bolji uvid u ekologiju životinja, istraživači su iskoristili činjenicu da se mali morski puževi bez školjki iz porodice Rhodopidae hrane plakozoima.
„Nadali smo se da ćemo moći da pronađemo nesvarene ostatke plakozoa u sadržaju želuca puževa, na kojima bismo potom mogli da izvršimo molekularne analize“, priča dr Majkl Ajtel, glavni autor studije. „U tom cilju, bioinformatički smo istražili javno dostupne genetske podatke za puževe za tragove plakozojske DNK.“
Na iznenađenje istraživača, takođe su identifikovali DNK plakozoa u stomaku puževa koji žive isključivo u sedimentima morskog dna – staništu koje su svi stručnjaci ranije isključili za veoma krhke plakozoe.
„Međutim, jasno je da je njihovo prisustvo u sedimentima normalna pojava i čak bi moglo da igra ključnu ulogu u njihovoj biologiji, posebno u njihovoj seksualnoj reprodukciji, o kojoj imamo samo rudimentarno znanje“, kaže Eitel.
Štaviše, naučnici su otkrili neočekivano veliku genetsku raznolikost. U sadržaju stomaka samo dva puža pronašli su pet genetski različitih linija, od kojih tri nikada ranije nisu opisane. Po mišljenju istraživača, ovo ukazuje da je raznolikost placozoana mnogo veća nego što se ranije pretpostavljalo.
„Naši rezultati će imati veliki uticaj na našu sliku o istoriji razvoja jednog od najstarijih tipova na Zemlji“, kaže Verheide. „Istovremeno, veliko novo otkriće staništa bukvalno dodaje još jednu dimenziju ekologiji plakozoa.“
