Gotovo polovina morskih sisara širom Velike Britanije truje se zabranjenim hemikalijama.
Jedinjenja, nekada korišćena u pesticidima, usporivačima plamena i rashladnim tečnostima, imaju značajan uticaj na zdravlje i reprodukciju životinja.
Britanski kitovi i delfini puni su toksina – i može se samo pogoršati.
Uprkos tome što su mnogi zabranjeni pre skoro 20 godina, nivoi postojanih organskih zagađivača (POPs) i dalje su visoki u okeanima. U stvari, ove hemikalije mogu prekršiti bezbedne granice kod čak polovine svih morskih sisara koji žive u Velikoj Britaniji, na osnovu nove studije o nasukanim životinjama.
Dok su istraživači otkrili da nivoi šest ključnih POPs opadaju, oni su zabrinuti da bi hemikalije koje se trenutno nalaze na priobalnim deponijama mogle sve više da iscure jer su poplave, ekstremne vremenske prilike i obalna erozija pojačane klimatskim promenama.
Dr Rosie Villiams, vodeći autor studije u Zoološkom društvu Londona, kaže: „Ovo je veliki poziv za buđenje. Prošlo je više od 20 godina otkako su neke od ovih hemikalija zabranjene na globalnom nivou, ali još uvek vidimo zabrinjavajuće visoke koncentracije u divljim životinjama“.
„Moramo da reagujemo sada, da učimo iz naših grešaka iz prošlosti i primenimo jače, naučno podržane mere za suzbijanje zagađenja. Potrebne su ambiciozne i hitne akcije i od danas možemo početi da ublažavamo dubok uticaj koji hemijsko zagađenje nastavlja da ima na morski život. .“
Nalazi istraživanja objavljeni su u časopisu Environmental Science & Technologi.
Mnogi POPs su prvi put razvijeni u dvadesetom veku kao deo novog talasa sintetičkih hemikalija. U to vreme, na njih se gledalo kao na revolucionarna nova jedinjenja koja bi se mogla koristiti u jačim pesticidima, dugotrajnijim bojama i nameštaju otpornijim na vatru.
Međutim, ista svojstva koja su ove hemikalije učinila tako korisnim su koštala: one su veoma toksične i ne razlažu se lako u prirodi. Tokom vremena, ove hemikalije su se ispirale u naše tlo, vazduh i reke, da bi na kraju stigle do okeana.
„Ove toksine u početku preuzima plankton na dnu lanca ishrane“, objašnjava Rozi. „Nemoguće da se razgrade ili izluče, ove uporne hemikalije povećavaju se u koncentraciji što dalje u lancu ishrane idu u procesu poznatom kao biomagnifikacija.
„Kao vršni predatori, mnoge vrste morskih sisara konzumiraju velike količine toksina svaki put kada se hrane, što ih čini nekim od najzagađenijih vrsta divljih životinja.
Iako su efekti ovih hemikalija različiti, oni su nepogrešivo štetni. Kako se nakupljaju u mastima u telu, mogu oštetiti reproduktivni sistem, imuni sistem i hormonske cikluse.
Kada je to priznato 1970-ih, zemlje su počele da uvode pravila o njihovoj upotrebi. Međutim, tek 2004. godine stupila je na snagu Stokholmska konvencija koja zabranjuje ili ograničava proizvodnju i upotrebu najštetnijih jedinjenja.
Uprkos tome, izdržljivost ovih hemikalija znači da će morski sisari ostati ranjivi na njihove uticaje dugi niz godina. Iako nijedan smrt morskog sisara nikada nije direktno povezan sa zagađenjem, hemikalije nastavljaju da predstavljaju još jednu pretnju životinjama koje su već pod pritiskom ribolovnog usputnog ulova, zagađenja bukom i klimatskih promena.
Svake godine stotine morskih sisara umire nakon što se nasukaju na obali Velike Britanije. Mnoge od ovih životinja prijavljene su britanskom istražnom programu Cetacean Strandings, koji istražuje događaje koji su doveli do njihove smrti.
Kao rezultat ovog rada, tim ima toksikološke uzorke koji datiraju više od 30 godina. Ovo omogućava istraživačima da otkriju kakav uticaj zagađivači i dalje imaju na morske sisare.
Jedan od najjasnijih primera efekta ovih hemikalija može se naći kod severne obale Škotske. Ovde živi jedina rezidentna populacija orka u Velikoj Britaniji, grupa od četiri mužjaka i četiri ženke.
Međutim, među njima nećete naći telad. U stvari, nijedno tele nije rođeno u mahuni više od 20 godina, što može biti rezultat toga što su bili visoko kontaminirani određenim POPs poznatim kao PCB-i koji utiču na reprodukciju.
Andrev Baillie, službenik za nasukavanje kitova u Prirodnjačkom muzeju, kaže: „Orke koje žive u Velikoj Britaniji su masovno preopterećene toksinima. U stvari, one sadrže nivoe PCB-a čak 30 puta veće od tačke u kojoj počinju da imaju negativan uticaji na zdravlje.“
„Orke su verovatno u većem riziku od drugih vrsta jer jedu foke, koje su same po sebi već veoma kontaminirane, i zato što žive dugo vremena.
U stvari, PCB-i su bili najzastupljeniji POP pronađen u studiji. Od 2014. do 2018. godine, 48% životinja imalo je nivoe ove hemikalije više od tačke kada počinje da ima primetne efekte na hormone i imuni sistem.
Mnoge od ovih životinja bili su dobri delfini, koji moraju da se bore sa istorijskim nasleđem zagađenja u oblasti koju nazivaju domom.
„Mnogi dobri delfini žive na jugozapadu Velike Britanije“, kaže Endru. „Istorijski gledano, nekada je postojala fabrika u Njuportu koja je proizvodila PCB-e i puštala ih u Bristolski kanal, što znači da su ove životinje više zasićene ovim hemikalijama od onih koje žive negde drugde.
Više od polovine dobrih delfina takođe je bilo preko kritičnog nivoa DDT-a, pesticida za koji se zna da šteti imunološkom sistemu sisara. Međutim, čini se da su kitovi spermatozoidi najviše pogođeni ovom hemikalijom, jer su jedina vrsta kod koje je DDT bio najzastupljeniji POP u njihovom telu.
Iako nalazi predstavljaju zabrinjavajuću budućnost za morske sisare u Velikoj Britaniji, bilo je nekoliko razloga za nadu. Iako su nivoi POPs i dalje visoki u okeanima, čini se da je njihova koncentracija u divljim životinjama u opadanju.
„Uporni organski zagađivači su, po svojoj prirodi, postojani“, kaže Endru. Jednom kada su stvoreni, oni su tamo u okruženju i veoma ih je teško otarasiti se.“
„Međutim, novije nasukavanje sadrže manju količinu ovih hemikalija nego životinje od pre 30 godina. Neki od tog opadanja mogu biti zato što se ove hemikalije sada šire šire, pošto su zabranjene.“
„To pokazuje da, uz konkretnu akciju, možemo da promenimo našu okolinu i pomognemo ovim morskim sisarima.“
Uprkos ovom napretku, naučnici su i dalje zabrinuti da bi curenje postojećih POPs i novorazvijenih hemikalija moglo da vrati ovaj napredak. Oni pozivaju na hitnu akciju kako bi se poboljšale mere kontrole zagađenja i da se što pre ukine nebitna upotreba opasnih hemikalija.
„Globalni troškovi povezani sa izlaganjem hemikalijama u životnoj sredini, kao što je medicinski tretman, procenjeni su na oko 10% ukupnog svetskog BDP-a“, kaže Rosie. „To znači da postoji ogroman ekonomski podsticaj da se sada reši ovaj problem.“
„Rješavanje pitanja hemijskog zagađenja neće samo zaštititi životnu sredinu i naše divlje životinje, već će zaštititi i ljude.“
