Na metan, jak gas staklene bašte koji prirodno izlazi sa dna Severnog mora, utiče pritisak plime ili oseke. Emisije metana sa morskog dna mogu biti samo tri puta veće ili manje, u zavisnosti od plime. Ovo pokazuje okeanograf NIOZ Tim de Groot, u novoj publikaciji u Communications Earth and Environment.
„Naše istraživanje pokazuje da se nikada ne možete osloniti na jedno merenje kada želite da znate koliko metana izlazi sa morskog dna“, naglašava de Groot.
Metan (CH4) je posebno jak gas staklene bašte. Između ostalih izvora, proizvodi se kada biljne ostatke i drugi organski materijal na dnu močvare ili kanala, ali i na dnu Severnog mora, razgrađuju bakterije u odsustvu kiseonika.
U slučaju Severnog mora, reč je o starim slojevima organskih materijala na dubini do 600 metara u morskom dnu, koje bakterije pretvaraju u metan. I slično blatnjavom kanalu u koji probijete štapom, metan takođe može da pobegne sa morskog dna kada pritisak postane dovoljno visok.
Da bi se zatvorile knjige o svim izvorima i ponorima gasova staklene bašte, za nauku o klimi je važno da zna koliko metana izlazi iz morskog dna, i što je još važnije, koliko tog moćnog gasa staklene bašte dospeva u atmosferu. De Groot sada upozorava da ne donosite prebrzo zaključke u tom istraživanju.
Merenja na izvoru metana koji bubri na dubini od četrdeset metara u blizini Doger banke, koja se nalazi otprilike između Danske i Škotske, pokazala su da se mogu javiti značajne varijacije. Ne samo da se emisije metana razlikuju između leta i zime, već se čini da plime i oseke takođe imaju snažan uticaj: emisije lako mogu biti tri puta veće ili niže u zavisnosti od plime.
„Ako ne uzmete u obzir ovaj efekat, verovatno ćete preterati ili potceniti emisiju metana sa morskog dna“, kaže de Groot.
Leti, kada je voda nešto mirnija i toplija i kada se vide različiti temperaturni slojevi, iz vode se u vazduh iznad nje ispušta merljivo manje metana. De Groot pripisuje ovu pojavu aktivnosti još drugih bakterija, koje zapravo troše metan, a zatim ga emituju kao manje moćni gas staklene bašte CO 2.
„Leti je voda mirnija, a metan je koncentrisaniji u nižim slojevima. Bakterije tada imaju više vremena da pretvore gas u vodu i CO 2,“ kaže de Groot.
Ne može se stvarno uticati na količinu metana koji izlazi iz tla ili ga bakterije čiste u morskoj vodi. Ipak, de Groot napominje da zagrevanje klime, u ovom slučaju, ima pozitivan efekat.
„U toplijim vodama, bakterije troše više metana. S druge strane, sve veće oluje mogu povećati količinu metana koji izlazi u atmosferu.“
Istraživanje de Groot-a i njegovih kolega je stoga prvenstveno upozorenje kolegama u nauci.
„Ako izvršite premalo merenja i to samo za vreme plime ili leti, lako biste zaključili da količina metana sa morskog dna nije toliko loša. Adekvatnu sliku o emisiji ovog gasa staklene bašte možete dobiti samo ako vršite redovna merenja, po mogućnosti u različitim godišnjim dobima“, kaže de Groot.
