Skakavci imaju lošu reputaciju. Nisu popularni među baštovanima. A skakavci, vrsta skakavaca koji se roje, mogu da nanesu ogromnu štetu vegetaciji i usevu.
Ali češće nego ne, skakavci imaju više razloga da se boje od ljudi nego obrnuto. Kako sve više zadiremo u njihova staništa, ostavljamo trajni otisak na insektima. Čak postoji šansa da negativno utičemo na njihovo ponašanje, njihovu reprodukciju i samu evoluciju.
Ovo je problem zbog centralne uloge koju insekti igraju u mrežama ishrane, i kao grabežljivci i kao plen, i u ciklusu hranljivih materija. Oni troše hranljive materije u tlu i kasnije obezbeđuju hranljive materije kada umru i razgrađuju se. Postoji čak i sve veći globalni interes za skakavce kao izvor proteina za ljude. Insekti su jeli vekovima u delovima Afrike.
Jedan od načina na koji ljudi nameću skakavcima je buka. Odavno je poznato da antropogena buka – mnogi zvukovi koje stvaraju ljudi i sve naše aktivnosti – menjaju način na koji ptice, žabe i sisari međusobno komuniciraju. Buka može imati široko rasprostranjene negativne posledice po životinje, kao što je ometanje njihovog hranjenja, parenja i ponašanja roditeljske brige, povećanje rizika od grabežljivaca i povećanje njihovog fiziološkog stresa.
Skakavci nisu pošteđeni. Mali deo istraživanja je zabeležio kako su skakavci morali, na primer, da modulišu svoje signale udvaranja da bi se čuli iznad ljudske buke.
Želeli smo da vidimo da li afričke vrste skakavaca imaju slična iskustva. Tako smo proučavali Bullacris unicolor, vrstu skakavca iz bešike. Skakavci iz bešike su drevna grupa skakavaca koja se nalazi samo u Africi, pretežno u obalnim regionima Južne Afrike. Oni su takođe među najglasnijim insektima na svetu: njihovi pozivi mogu dostići intenzitet od 98 decibela na jednom metru, što je glasno otprilike kao ručna bušilica.
Otkrili smo da kako se nivo saobraćajne buke povećavao, skakavci su smanjili svoj napor da pozivaju, pa je sve manje verovatno da će zvati. Na bučnim lokacijama pomerili su svoju pozivnu aktivnost na kasnije tokom noći, verovatno da bi iskoristili relativno mirnije uslove. Takođe su promenili strukturu samog poziva pod višim nivoima buke.
Ovo je podsetnik da organizmi oko nas nisu imuni na ekološki otisak čoveka. Mi, bučni susedi, imamo dugotrajne ekološke i evolucione posledice na vrste sa kojima delimo planetu — uključujući i one o kojima često ne razmišljamo, poput skakavaca.
Zovi parenja su važni
Pozivi koje insekti upućuju služe mnogim svrhama, od ukazivanja na agresiju do plašenja predatora. Fokusirali smo se na pozive za parenje Bullacris unicolor pošto je uspešno parenje ključno za sposobnost bilo koje vrste da preživi i napreduje.
Na primer, pokazalo se da je stopa odgovora žena na pesme o udvaranju kod voćne mušice (Drosophila montana) smanjena u prisustvu pozadinske buke. Druga studija je otkrila da su ženke skakavaca više privučene udvaračkim pesmama mužjaka skakavaca čiji su se pozivi verovatnije izdvajali od širokopojasnog belog šuma koji su generisali istraživači. Širokopojasni beli šum se sastoji od širokog spektra zvučnih frekvencija (visina), poput statičkog.
Kada je u pitanju Bullacris unicolor, želeli smo da pogledamo kako mužjaci skakavaca reaguju ne samo na antropogenu buku, već i na promenljive faktore životne sredine kao što su temperatura, vetar i vlaga, što bi sve moglo da utiče na njihov uspeh u parenju.
Bullacris unicolor je skakavac iz bešike, tako nazvan zbog svog naduvanog stomaka, koji omogućava pojačanu proizvodnju zvuka. Uporedili smo dve grupe skakavaca bešike. Prvi se nalazi u rezervatu prirode Cape Flats na kampusu Univerziteta Zapadni Kejp, pored glavnog puta i železničke pruge. Drugi je u obližnjem, ali mirnijem rezervatu prirode Tigerberg.
Uprkos međusobnoj blizini rezervata – udaljeni su oko 15 km – klima na ova dva lokaliteta se razlikuje. Zatim smo snimali buku u dva rezervata tri uzastopne nedelje, beležeći ne samo dozive skakavaca, već i nivoe antropogene buke. Takođe smo redovno merili vlažnost, temperaturu i brzinu vetra.
Otkrili smo da su, na dve lokacije, mužjaci B. unicolor prilagođavali svoje ponašanje pri pozivu tokom bučnih vremena. Umesto da se preteruju u bučnim periodima, oni su povećali intervale poziva (periodi između uzastopnih poziva) i smanjili stopu poziva (broj puta koje pozivaju). Takođe su snizili visinu svojih poziva. Dakle, iako je postojala jasna razlika u nivoima buke između ove dve lokacije, sveukupno su skakavci reagovali na sličan način na buku.
Pozivne frekvencije
Ali naši nalazi su se u nekim aspektima razlikovali od onih drugih studija, koje su ranije pokazale da beskičmenjaci proizvode pozive više frekvencije u bučnim staništima. Umesto toga, otkrili smo da su skakavci na bučnijem mestu u kampusu smanjili učestalost svojih poziva više od mužjaka na drugom, tišem mestu.
Moramo uzeti u obzir da vremenski uslovi takođe mogu uticati na ove rezultate. Na primer, pozivi su postali kraći i bliži raspoređeni u vetrovitim uslovima, dok je stopa poziva smanjena. Ovo sugeriše da je manje mužjaka bilo aktivno kada je bilo vetrovito, ali oni koji su bili aktivni proizvodili su kraće i češće pozive.
Pored toga, postojala je značajna razlika u doba noći kada su dve zajednice bile najaktivnije. Na lokaciji sa manje buke primetili smo mnogo veću aktivnost poziva ranije tokom noći, pri čemu su pozivi naglo opadali posle ponoći. Nasuprot tome, mužjaci na bučnijem mestu bili su manje aktivni ranije noću i pozivali su se na višim nivoima od ponoći nadalje. Čini se da ovo ukazuje na to da su mužjaci na bučnom mestu pomerali period svoje aktivnosti na kasnije tokom noći, kako bi iskoristili relativno mirnije uslove.
