Sićušni komadi plastike pronađeni su razbacani po ljudskim telima, zarobljeni u našim plućima i provučeni kroz našu krv, ali dugoročni zdravstveni efekti ovog izlaganja ostaju nejasni.
Svakog dana ljudi gutaju, udišu ili na drugi način dolaze u kontakt sa mikroplastikom, plastičnim zagađenjem manje od pet milimetara u prečniku koje je uglavnom nevidljivo golim okom.
Mikroplastika je pronađena najviše svuda na Zemlji, od najdubljih okeana do najviših planina, kao iu vazduhu, vodi, zemljištu i lancu ishrane.
Ali u poslednjih nekoliko godina naučnici su otkrili mikroplastiku ne samo u prirodi, već iu ljudskim telima, otkrivajući je u plućima, jetrima – čak i u posteljici.
Prošle godine jedna holandska studija postala je prva koja je identifikovala mikroplastiku u ljudskoj krvi.
Dok naučnici pozivaju na oprez zbog male veličine uzorka studije, prisustvo mikroplastike moglo bi da sugeriše da se ona transportuje kroz krvotok u organe.
Ali za sada, podaci ostaju nepotpuni o zdravstvenim efektima mikroplastike, složenog koktela polimera i hemikalija koje bi mogle da prokrijumčare druge zagađivače u onome što se zove efekat „trojanskog konja“.
Gzavije Kumul, toksikolog sa francuskog instituta za medicinska istraživanja INSERM, rekao je za AFP da je bilo „sve više istraživanja“ u toj oblasti tokom poslednje decenije.
Ali on je rekao da je istraživanje kasnilo da se započne jer su – slično globalnom zagrevanju – „podmukle promene“ tako sporo napredovale.
„Ne znamo da li će naš nivo izloženosti dugoročno dovesti do hroničnih ili akutnih bolesti — ali možemo legitimno postaviti pitanje“, rekao je on.
Istraživanja su pokazala da mikroplastika ima niz štetnih efekata na zdravlje životinja, uključujući povećanje upala, oksidativnog stresa i oštećenja ćelija.
„I u plućnim tkivima ljudi i miševa, videli smo inhibitorni efekat na razvoj nakon stavljanja plastičnih vlakana u organoide, mini-pluća izrasla“ iz matičnih ćelija, rekao je Barbro Melgert, respiratorni imunolog sa Univerziteta Groningen u Holandiji.
„Činilo se da ovaj efekat nije izazvan samom plastikom, već nečim što curi iz (čestica plastike), koje su dodale neke hemikalije“, rekla je ona.
„Ali ne znamo tačno o kojoj hemikaliji je reč“, rekla je ona. „Veoma je teško saznati, posebno sa malim količinama.
Zaista, uloge oblika, veličine i tipa mikroplastike — kao i aditiva — ostaju slabo shvaćene. Ali istraživači rade na tome.
Prošle nedelje, studija u časopisu Phisics of Fluid modelirala je kako različite veličine inhalirane mikroplastike zveckaju kroz ljudske disajne puteve, otkrivajući da se skupljaju u nosnoj šupljini ili u zadnjem delu grla.
Takođe je nejasno koliko su mikroplastike pojedini ljudi izloženi.
„Mi zapravo ne znamo koliko mikroplastike udišemo, nema mnogo studija“, rekao je Melgert i dodao da su potrebna istraživanja u dužim vremenskim periodima.
Svetski fond za divlje životinje dospeo je na naslovnice 2019. godine procenom da ljudi unesu oko pet grama plastike nedeljno, što je ekvivalent kreditnoj kartici.
Metodologija i nalazi studije koju je VVF citirao su osporeni, a druga istraživanja su pokazala niži nivo individualne izloženosti.
Ali stručnjaci i dalje zvone na uzbunu.
Coumoul je uporedio mikroplastiku sa pesticidima, rekavši da je „ponekad bilo potrebno mnogo vremena da se identifikuje dugoročni rizik za ljude“.
„Pokušajmo da sprečimo tempiranu bombu“, rekao je Melgert.
A još veći plimni talas plastike se nazire na horizontu.
Prema trenutnim trendovima, godišnja proizvodnja plastike od fosilnih goriva će se skoro utrostručiti do 2060. godine na 1,2 milijarde metričkih tona.
Melgert je upozorio da sve veća proizvodnja plastike u čovečanstvu znači da bismo uskoro mogli da „pređemo kritičnu granicu“ za izlaganje ljudi.
Ranije ovog meseca pojavile su se neke vesti o retkim robama u borbi protiv zagađenja plastikom.
Nakon pet dana iscrpljujućih razgovora, 175 zemalja okupljenih u Parizu složilo se da do kraja novembra otkriju prvi nacrt dugo očekivanog sporazuma o zagađenju plastikom.
Za sada, stručnjaci preporučuju ljudima da ograniče svoju izloženost mikroplastici tako što će provetravati svoje domove, ne jesti iz plastičnih kontejnera i izbegavati sintetički tekstil kao što je poliester.
