Napredak u velikim jezičkim modelima, robotici i softveru kao što je pretvaranje teksta u govor, omogućio je razvoj robota koji mogu razumjeti jezik, fizički komunicirati i verbalno komunicirati. Ova otkrića su otvorila mogućnosti da se roboti koriste u obrazovne svrhe. Međutim, ovo postavlja pitanje da li su roboti dobri kao i ljudski učitelji. Iako roboti nude određene prednosti, oni ne mogu da repliciraju nijansirane interakcije i personalizovane povratne informacije koje pružaju ljudski učitelji.
Da bi utvrdio prikladnost upotrebe robota za obrazovanje, vanredni profesor Takamasa Iio sa Univerziteta Doshisha, zajedno sa vanrednim profesorom Iuichiro Ioshikava, profesorom Hiroshi Ishigurom sa Univerziteta u Osaki i vanrednim profesorom Koheiom Ogavom sa Univerziteta Nagoia, Japan, uporedili su performanse trenutnog robota. Sistemi potpomognutog učenja jezika (RALL) za ljudske nastavnike. Njihova studija, objavljena u Međunarodnom časopisu za društvenu robotiku, istraživala je efikasnost svakog pristupa u poboljšanju učeničkih veština engleskog govora u učenju drugog jezika.
„Postojao je aktivan pokret za korišćenje robota u obrazovanju, posebno u obrazovanju jezika, koje zahteva komunikaciju. Međutim, nije bilo jasno kakve bi koristi imalo korišćenje robota. Počeli smo ovu studiju sa uverenjem da bismo proširili upotrebe robota u budućnosti, bilo bi neophodno uporediti diskusiju sa osnovnom linijom ljudskih tutora“, kaže dr Iio.
Istraživači su sproveli eksperiment u kojem je učestvovalo 26 studenata čiji je maternji jezik bio japanski. Učenici su prošli prethodni test za početnu procenu svojih veština engleskog govornog područja. Na osnovu prosečnih ocena, učenici su podeljeni u dve grupe: 14 učenika je dobilo instrukcije od robota, dok je preostalih 12 učesnika dobilo onlajn časove od nastavnika engleskog jezika.
Tokom sedam dana, obe grupe su se bavile svakodnevnim 30-minutnim sesijama koje su imale za cilj da unaprede svoje veštine engleskog govornog područja. Korišćeni robot je bio stoni humanoid nazvan CommU, sa kojim su učenici mogli da komuniciraju pomoću tableta. Ovaj model robota bi mogao da pokaže ponašanje poput čoveka. Moglo bi da klimne glavom da se složi, da se spusti da pokaže zamišljenost i da podigne ruke da izrazi radost ili iznenađenje.
Pored toga, bile su tri govorne vežbe. Prvi je uključivao igru uloga, gde su učitelj (čovek ili robot) i učenik odigrali razgovor u određenim situacijama. Učenici su slušali svoje scenarije od nastavnika, a zatim ih ponavljali.
U slučaju robota, audio datoteka koja sadrži govor izvornog govornika je reprodukovana umesto pretvaranja teksta u govor. Druga vežba je bila vežbanje sa fleš kartama, gde su učenici slušali kako im nastavnik isporučuje scenario i ponavljali ga da bi ga zapamtili. U završnoj vežbi, učenici su ponovili razgovor sa svojim nastavnikom koristeći naučene skripte.
Poslednjeg dana, učesnici su prošli testove kako bi procenili svoje govorne greške, tečnost, izgovor i složenost govora (broj reči korišćenih u rečenicama).
Pored toga, svi učesnici su prošli pred-test prvog dana, nakon čega je usledilo 30 minuta dnevnog učenja tokom 7 dana i tri post-testa poslednjeg dana.
Rezultati su pokazali da je grupa koju je podučavao robot napravila manje grešaka i govorila tečnije od grupe koju su podučavali ljudski učitelji. Međutim, nije primećena značajna razlika u rezultatima između robota i ljudskih tutora za druge aspekte.
Istraživači veruju da je poboljšanje zbog toga što su učenici mogli da vežbaju vežbe sa robotima mnogo više nego što bi mogli sa ljudskim učiteljem. Ovaj nivo ponavljanja poboljšao je njihovo zadržavanje pamćenja i sposobnost govora. Pored toga, izraz robota može smanjiti anksioznost, omogućavajući im da govore engleski bez straha od presude.
„Društveni roboti bi se mogli više koristiti u učenju drugog jezika. Oni će verovatno igrati aktivnu ulogu u vežbama koje se ponavljaju koje imaju za cilj da konsoliduju osnovne reči, fraze i gramatičke strukture u memoriji“, ističe dr Iio.
Dok su trenutni RALL sistemi dovoljni da obezbede osnovnu obuku engleskog jezika, istraživači predviđaju da će budući sistemi postati napredniji. Oni mogu biti u stanju da prepoznaju govor govornika kojem nije maternji jezik, da ponude ispravke i da vode interaktivne lekcije i otvorene dijaloge.
Međutim, pošto je osnovna svrha jezika komunikacija sa drugima, ljudski tutori će ostati od suštinskog značaja za pomoć učenicima da se osećaju udobnije i samopouzdanije kada koriste novi jezik u stvarnim situacijama.
