Tim međunarodnih stručnjaka poziva na hitnu akciju protiv sve veće opasnosti od invazivnih vrsta

Tim međunarodnih stručnjaka poziva na hitnu akciju protiv sve veće opasnosti od invazivnih vrsta

Dok su invazivne vanzemaljske vrste odavno prepoznate kao velika pretnja prirodi i ljudima, sada je potrebna hitna akcija za rešavanje ovog globalnog pitanja. Ovo je kritička procena 88 autora, koji predstavljaju 101 organizaciju iz 47 zemalja, „Suzbijanje velikih i rastućih pretnji od invazivnih stranih vrsta je hitno i ostvarivo“ objavljeno u Nature Ecologi & Evolution, uključujući vodeću autorku profesorku Helen Roj iz Velike Britanije. Centar za ekologiju i hidrologiju i Univerzitet u Ekseteru.

Fokusiran na glavne nalaze Međuvladine platforme za naučnu politiku o biodiverzitetu i uslugama ekosistema (IPBES) tematske procene izveštaja o invazivnim stranim vrstama i njihovoj kontroli, rad takođe naglašava da će uticaji invazivnih stranih vrsta koji se danas posmatraju verovatno potceniti veličinu budući uticaji. Takođe, interakcije između pokretača biodiverziteta su ključne jer nijedan pokretač ne deluje izolovano.

Kopredsedavajući IPBES IAS procene i glavni autor, profesor Helen Roj sa UKCEH-a i Univerziteta u Ekseteru, rekla je: „Rad je okupio ceo stručni tim za procenu IAS, sa ovom raznolikom grupom koja obuhvata mnoge discipline sa perspektivama iz širom sveta izvodeći isti zaključak o potrebi hitnog delovanja na veliku i rastuću pretnju invazivnih stranih vrsta.

„S obzirom na porast broja invazivnih stranih vrsta, IPBES procena invazivnih stranih vrsta pruža bazu dokaza i opcije za informisanje o hitnim i tekućim akcijama. Da bi se to postiglo postoji potreba za saradnjom, komunikacijom i saradnjom, ne samo preko granica ali unutar zemalja“.

Profesor Peter Stoett sa Univerziteta Ontario Tech, kopredsedavajući IPBES IAS procene, dodao je: „Interdisciplinarnost je ključna za uspeh IPBES procena. Bilo je divno videti stručnjake iz društvenih i humanističkih nauka u interakciji sa invazionim biolozima i drugim prirodnim naučnicima, u proces izgradnje zajednice koji će dati informacije o političkim odlukama koje napreduju“.

Očekuje se da će pretnje koje predstavljaju invazivne vanzemaljske vrste nastaviti da rastu. Svake godine, oko dve stotine novih vanzemaljskih vrsta sada se globalno unosi ljudskim aktivnostima u regione u kojima ranije nisu zabeleženi.

Čak i bez unošenja novih vrsta ljudskim aktivnostima, već uspostavljene vanzemaljske vrste će nastaviti da prirodno proširuju svoje geografske domete i šire se u nove zemlje i regione, uz mnoge negativne uticaje. Jednostavne ekstrapolacije uticaja invazivnih stranih vrsta koje se danas posmatraju verovatno će potceniti veličinu budućih uticaja.

Interakcije među pokretačima gubitka biodiverziteta pojačavaju biološke invazije pri čemu nijedan pokretač ne deluje izolovano. Klimatske promene su glavni pokretač koji olakšava uspostavljanje i širenje invazivnih stranih vrsta u ranije negostoljubive regione. Na primer, zagrevanje klime omogućava vodenim i kopnenim invazivnim stranim vrstama da se uspostave i šire u pravcu pola, uključujući regione Arktika i Antarktika.

Takođe, u nekim planinskim regionima, klimatske promene, delujući zajedno sa drugim pokretačima gubitka biodiverziteta, omogućile su invazivnim stranim vrstama da prošire svoje domete na više nadmorske visine dvostruko brže od domaćih vrsta.

IPBES procena invazivnih vrsta pružila je prvu sveobuhvatnu sintezu dokaza na globalnom nivou koji zaključuje da je pretnja od bioloških invazija velika, ali da se može ublažiti hitnom međusektorskom kooperativnom i saradničkom akcijom.

Zajednički razvoj aktivnosti upravljanja sa više zainteresovanih strana, uključujući zainteresovane strane iz vlade i privatnog sektora, i autohtone narode i lokalne zajednice biće od ključnog značaja za postizanje uspeha u rešavanju bioloških invazija.

Anibal Paušard, kopredsedavajući IPBES IAS procene i profesor na Univerzitetu Konsepsion, Čile, kaže: „Ovo nije samo najsveobuhvatnija globalna procena invazivnih stranih vrsta do sada, već i izbor stručnjaka i prikupljanje dokaza je urađeno po najvišim standardima inkluzivnosti, što je rezultiralo izveštajem koji pruža kritične uvide za sve zainteresovane strane.“

Koordinirajuća tela kao što je Sekretarijat za alohtone vrste mogu da obezbede efikasnu saradnju između različitih grupa zainteresovanih strana. Zaista, akcije upravljanja kao odgovor na upad azijskog stršljena (Vespa velutina) u Velikoj Britaniji uključile su više zainteresovanih strana koje su se udružile kako bi se osigurao brz protok informacija nakon otkrivanja vrste što dovodi do efektivne kontrole gnezda.

U radu se prepoznaje da angažovanje šire javnosti kroz kampanje za podizanje svesti, obrazovanje i platforme za nauku o zajednici takođe doprinosi uspostavljanju zajedničke odgovornosti u upravljanju biološkim invazijama. Naučne inicijative zajednice, podržane alatima za digitalnu identifikaciju, važne su za brzo otkrivanje invazivnih stranih vrsta.

Zapisi koje je javnost dostavila putem aplikacije Asian Hornet Vatch u Velikoj Britaniji daju veliki doprinos ranom upozorenju i brzom reagovanju Vespa velutina (azijski stršljen).