Masovno istraživanje Bahamskih obala — skupa podvodnih visoravni oko arhipelaga Bahama — otkriva 92.000 kvadratnih kilometara morske trave, izvještavaju morski biolog Oliver Šipli i njegove kolege 1. novembra u Nature Communications. Ta oblast je otprilike jednaka polovini veličine Floride.
Ovo otkriće proširuje procenjeno globalno područje pokriveno morskom travom za 41 odsto – što je potencijalna blagodat za klimu na Zemlji, kaže Šipli iz neprofitne organizacije Beneath The Vaves za očuvanje okeana sa sedištem u Herndonu, Virdžinija.
Morske trave mogu da sekvestriraju ugljenik milenijumima brzinom 35 puta brže od tropskih kišnih šuma. Novo mapirana morska prerija može da skladišti 630 miliona metričkih tona ugljenika, ili oko četvrtine ugljenika zarobljenog morskom travom širom sveta, procenjuje tim.
Mapiranje toliko morske trave bio je kolosalan zadatak, kaže Šipli. Vođeni prethodnim satelitskim posmatranjima, on i njegove kolege zaronili su u blistave plave vode 2.542 puta da bi izbliza pregledali livade. Tim je takođe angažovao osam tigrastih ajkula da pomognu njihovim naporima. Slično lavovima koji vrebaju zebru kroz visoke trave u afričkoj savani, ajkule patroliraju poljima valovite morske trave kako bi životinje na ispaši jele (SN: 29.1.18; SN: 21.5.19., SN: 16.2.17. ).
„Ne bismo bili u mogućnosti da napravimo mapu ni blizu onoga u kojoj smo mapirali bez pomoći tigrastih ajkula“, kaže Šipli.
Tim je uhvatio ajkule bubnjevima i svaku od njih odvukao na čamac, montirajući kameru i uređaj za praćenje na leđa životinje pre nego što ih je pustio. Ajkule su se obično vraćale u vodu za manje od 10 minuta. Tim je funkcionisao kao „posada NASCAR jame“, kaže Šipli.
Istraživači su ranije predložili praćenje morskih kornjača i morskih krava koje pasu morsku travu kako bi se locirali pašnjaci. Ali tigraste ajkule su bile pametan izbor jer lutaju sve dalje i dublje, kaže Marjolijn Christianen, morski ekolog sa Univerziteta Vageningen & Research u Holandiji koji nije bio uključen u novi rad. „To je prednost.“
