Tibetanska visoravan — najviša i najveća visoravan na svetu — predstavlja izazov za ljude koji tamo žive zbog svoje ekstremne klime. U novoj studiji, istraživači su otkrili kamene artefakte koji sugerišu da je bilo više kulturnih razmena između onih koji su živeli na visoravni i onih koji su živeli na njenom perimetru.
„Tibetanska visoravan ima prosečnu nadmorsku visinu veću od 4.500 metara, zbog čega Kolorado izgleda kao da je na nivou mora. Neverovatno je da su ljudi mogli da zauzmu ovo područje stalno i povremeno najmanje poslednjih 40.000 godina“, rekao je Stenli. Ambrose (MME), profesor antropologije. „Nažalost, veoma malo istraživanja je urađeno u ovoj velikoj oblasti.
Plato pokriva otprilike četiri puta veću veličinu od Teksasa, a istraživači su se fokusirali na period holocena, koji je počeo pre oko 11.700 godina. „Iako je svet bio topliji i vlažniji, ova lokacija na velikoj nadmorskoj visini bila je sušna i uglavnom travnata, što ga je činilo izazovnim mestom za život“, dodao je Ambrouz.
Istraživači su se fokusirali na region visoravni koji je izdržavao malu ljudsku populaciju zbog svoje hladne, suve klime i smanjenog nivoa kiseonika. Međutim, ovo područje je bilo glavna pašnjačka teritorija za jakove i gazele. Ranije se verovalo da su stanovnici razvili jedinstvene strategije za preživljavanje, uključujući pravljenje specijalizovanih kamenih alata i jedinstvene genetske adaptacije koje su im pomogle da se prilagode uslovima niske količine kiseonika.
„Ovi alati su bili idealni jer su se lako mogli rekonfigurisati za različite namene. Bili su fleksibilni i raznovrsni, omogućavajući vlasnicima da nose torbu sa lopaticama koje su potom mogle da se oblikuju za nekoliko sekundi“, rekao je Ambrouz. „Pre toga su svi trčali sa velikim noževima i kopljima, koji su bili izdržljivi i jaki, ali nisu bili raznovrsni.
U ovoj studiji, istraživači su iskopali preko 700 artefakata kopajući po površini i sakupljajući ih iz različitih sedimentnih slojeva. Zatim su datirali ove alate koristeći akceleratorsku masenu spektrometriju 14C da bi potvrdili njihovu starost i sastav.
Istraživači su potvrdili da su sečiva iz srednjeg do kasnog holocena. Intrigantno, takođe su otkrili da su same oštrice slične onima koje su razvijene u severnoj Kini, što ukazuje da je postojala kulturna razmena na daljinu između tibetanske visoravni i severne Kine kroz zajednice koje su živele na perimetru visoravni.
„Ovi artefakti su napravljeni od geoloških materijala koji su se nalazili stotinama kilometara, što sugeriše da su postojale velike društvene mreže koje su bile mnogo veće od najvećih opsega ljudskih lovaca-sakupljača“, rekao je Ambrouz. „To takođe implicira da su ove mreže imale interakciju i komunikaciju na daljinu.“
Istraživači su sada zainteresovani da prošire veličinu iskopina kako bi dokazali svoju hipotezu. „Iako je ovo veoma mala iskopavanja, ima dovoljno da se pokaže da je bilo interakcija na velikim udaljenostima. Sada moramo da pogledamo veća područja i dobijemo više uzoraka da vidimo da li možemo da se vratimo dalje u prošlost“, rekao je Ambrouz.
Studija „Najranije nalazište mikroblajdova pre 6800 godina otkriva širu društvenu dimenziju nego što se ranije mislilo na centralnoj tibetanskoj visoravni“ objavljeno je u Quaternary Science Reviews.
