Praistorijski megalodon je poznat kao jedno od najstrašnijih stvorenja koje je svet ikada poznavao, zastrašujuće džinovska ajkula ovekovečena u filmu o čudovištima „Meg“.
Ali nakon ponovne analize fosilnih dokaza, naučnici su u ponedeljak rekli da sada misle da je ajkula bila znatno tanja nego što se ranije mislilo.
Dok je B-film iz 2018. sa Džejsonom Stetamom u glavnoj ulozi prikazao megalodona kako pleni današnje ljude, ajkula je zapravo izumrla pre oko 3,6 miliona godina.
Prethodna istraživanja su sugerisala da je mogla biti duga i do 20 metara.
Ali procene veličine su se veoma razlikovale jer su bile zasnovane na jedinim preostalim fosilima ajkule, a to su zubi i pršljeni.
Naučnici su pretpostavili da je megalodon imao sličan zdepast oblik tela kao njegov savremeni potomak, velika bela ajkula.
Međutim, bolji model može biti tanja mako ajkula, prema međunarodnom timu istraživača koji stoji iza studije u časopisu Palaeontologia Electronica.
„Naš tim je ponovo ispitao fosilne zapise i otkrio da je megalodon vitkiji“ nego što se mislilo, rekao je u saopštenju biolog sa Riversajda Filip Sterns.
Ali u lošim vestima za Džejsona Stetama u sledećem filmu Meg, ajkula je možda bila čak i duža nego što se ranije verovalo.
„I dalje bi bio strašni grabežljivac na vrhu drevnog morskog lanca ishrane, ali bi se ponašao drugačije na osnovu ovog novog razumevanja svog tela“, dodao je Sternes.
U boljoj vesti za nesrećne ljudske žrtve u mogućem budućem filmu Meg, megalodon „možda nije bio moćan plivač“ u poređenju sa velikom belom ajkulom, rekao je koautor studije Kenšu Šimada, paleobiolog sa Univerziteta DePol u Čikagu.
Takođe je možda morao manje da lovi zbog dužeg digestivnog kanala.
Ovo bi takođe moglo uticati na misteriju izumiranja megalodona.
Prethodno se pretpostavljalo da je ajkula umrla jer je okolo bilo manje plena. Ali njegova ažurirana slika tela mogla bi ukazivati na drugog krivca.
„Verujem da je postojala kombinacija faktora koji su doveli do izumiranja, ali jedan od njih je možda bila pojava velike bele ajkule, koja je verovatno bila okretnija, što je čini još boljim grabežljivcem od megalodona“, rekao je Sternes.
Šimada je rekao da bi poznavanje pravog oblika Otodus megalodona zahtevalo pronalaženje potpunijeg skeleta.
„Činjenica da još uvek ne znamo tačno kako je O. megalodon izgledao održava našu maštu“, dodao je on.
