Veliki depresivni poremećaj pogađa 16,1 miliona odraslih u Sjedinjenim Državama i košta 210 milijardi dolara godišnje. Dok su primarni simptomi depresije psihološki, naučnici i lekari su shvatili da je depresija složena bolest sa fizičkim efektima na celo telo. Na primer, merenje markera ćelijskog metabolizma postalo je važan pristup proučavanju mentalnih bolesti i razvoju novih načina za njihovu dijagnozu, lečenje i prevenciju.
Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Kalifornije u San Dijegu su sada unapredili ovu oblast rada u novoj studiji, otkrivajući vezu između ćelijskog metabolizma i depresije. Otkrili su da ljudi sa depresijom i samoubilačkim idejama imaju jedinjenja koja se mogu detektovati u krvi koja mogu pomoći u identifikaciji pojedinaca sa većim rizikom da postanu suicidni. Istraživači su takođe otkrili razlike na osnovu pola u tome kako depresija utiče na ćelijski metabolizam.
Nalazi, objavljeni u Translational Psichiatri, mogli bi pomoći u personalizaciji zaštite mentalnog zdravlja i potencijalno identifikovanju novih ciljeva za buduće lekove
„Mentalne bolesti kao što je depresija imaju uticaje i pokretače daleko izvan mozga“, rekao je Robert Naviauk, MD, Ph.D., profesor na Odseku za medicinu, pedijatriju i patologiju na UC San Diego School of Medicine. „Pre desetak godina bilo je teško proučavati kako hemija celog tela utiče na naše ponašanje i stanje uma, ali moderne tehnologije poput metabolomije pomažu nam da slušamo razgovore ćelija na njihovom maternjem jeziku, a to je biohemija. .“
Dok mnogi ljudi sa depresijom doživljavaju poboljšanje psihoterapijom i lekovima, kod nekih ljudi depresija je otporna na lečenje, što znači da lečenje ima mali ili nikakav uticaj. Većina pacijenata sa depresijom otpornom na lečenje ima misli o samoubistvu, a čak 30% će pokušati samoubistvo bar jednom u životu.
„Vidimo značajan porast smrtnosti u srednjim godinama u Sjedinjenim Državama, a povećana učestalost samoubistava je jedna od mnogih stvari koje pokreću taj trend“, rekao je Naviauk. „Alati koji bi nam mogli pomoći da raslojimo ljude na osnovu njihovog rizika da postanu samoubilački mogli bi nam pomoći da spasimo živote.
Istraživači su analizirali krv 99 učesnika studije sa depresijom otpornom na lečenje i samoubilačkim idejama, kao i jednak broj zdravih kontrola. Među stotinama različitih biohemikalija koje cirkulišu u krvi ovih osoba, otkrili su da se pet može koristiti kao biomarker za klasifikaciju pacijenata sa depresijom otpornom na lečenje i samoubilačkim idejama. Međutim, kojih pet bi se moglo koristiti razlikovalo se između muškaraca i žena.
„Ako imamo 100 ljudi koji ili nemaju depresiju ili imaju depresiju i samoubilačke ideje, mogli bismo tačno da identifikujemo 85–90 onih koji su u najvećem riziku na osnovu pet metabolita kod muškaraca i još pet metabolita kod žena. rekao je Naviauk. „Ovo bi moglo biti važno u smislu dijagnostike, ali takođe otvara širi razgovor na terenu o tome šta zapravo dovodi do ovih metaboličkih promena.“
Iako su postojale jasne razlike u metabolizmu krvi između muškaraca i žena, neki metabolički markeri suicidalnih ideja bili su konzistentni kod oba pola. Ovo uključuje biomarkere za mitohondrijalnu disfunkciju, koja se javlja kada strukture naših ćelija koje proizvode energiju ne funkcionišu.
„Mitohondrije su neke od najvažnijih struktura naših ćelija, a izmenjene mitohondrijalne funkcije se javljaju u nizu ljudskih bolesti“, dodao je Naviauk.
Mitohondrije proizvode ATP, primarnu energetsku valutu svih ćelija. ATP je takođe važan molekul za komunikaciju od ćelije do ćelije, a istraživači pretpostavljaju da je ova funkcija najviše disregulisana kod ljudi sa samoubilačkim idejama.
„Kada je ATP unutar ćelije, deluje kao izvor energije, ali izvan ćelije, to je signal opasnosti koji aktivira desetine zaštitnih puteva kao odgovor na neki stresor iz okoline“, rekao je Naviauk. „Pretpostavljamo da pokušaji samoubistva zapravo mogu biti deo većeg fiziološkog impulsa da se zaustavi odgovor na stres koji je postao nepodnošljiv na ćelijskom nivou.“
Pošto su neki od metaboličkih nedostataka identifikovanih u studiji bili u jedinjenjima koja su dostupna kao suplementi, kao što su folat i karnitin, istraživači su zainteresovani da istraže mogućnost individualizacije lečenja depresije sa ovim jedinjenjima kako bi se popunile praznine u metabolizmu koje su potrebno za oporavak. Naviauk požuruje da doda da ovi suplementi nisu lekovi.
„Nijedan od ovih metabolita nije magični metak koji će potpuno preokrenuti nečiju depresiju“, rekao je Naviauk. „Međutim, naši rezultati nam govore da možda postoje stvari koje možemo učiniti da podstaknemo metabolizam u pravom smeru kako bismo pomogli pacijentima da bolje reaguju na lečenje, a u kontekstu samoubistva, ovo bi moglo biti dovoljno da spreči ljude da pređu taj prag. .“
Pored sugerisanja novog pristupa personalizovanoj medicini za depresiju, istraživanje bi moglo pomoći naučnicima da otkriju nove lekove koji mogu da ciljaju mitohondrijalnu disfunkciju, što bi moglo imati široke implikacije na ljudsko zdravlje uopšte.
„Mnoge hronične bolesti su udružene sa depresijom jer može biti izuzetno stresno nositi se sa bolešću godinama u isto vreme“, rekao je Naviauk.
„Ako možemo da pronađemo načine da lečimo depresiju i samoubilačke ideje na metaboličkom nivou, takođe bismo mogli da pomognemo u poboljšanju ishoda za mnoge bolesti koje dovode do depresije. Mnoge hronične bolesti, kao što su posttraumatski stresni poremećaj i sindrom hroničnog umora, nisu smrtonosne osim ako ne dovedu do samoubilačkih misli i akcija. Ako se metabolomika može koristiti za identifikaciju ljudi sa najvećim rizikom, to bi nam na kraju moglo pomoći da spasimo još života.“
