Nova studija tima sa Univerziteta u Pitsburgu otkrila je markere zasnovane na krvi koji mogu otkriti nečiju biološku starost, što bi moglo pomoći u lečenju različitih zdravstvenih problema koji se mogu javiti kako naša tela starimo.
Imamo naše stvarne godine – broj godina koliko smo živi – a zatim imamo biološke starosti, što je jednostavno rečeno trošenje ćelija i organa. Poznavanje ovog biološkog doba može pomoći u određivanju rizika od bolesti, prilagođavanju tretmana i pomoći nam da bolje razumemo različite stope kojima se naša tela razlažu.
„Zamislite dvoje ljudi od 65 godina“, kaže Aditi Gurkar, gerijatar sa Univerziteta u Pitsburgu. „Jedan vozi bicikl na posao i ide na skijanje vikendom, a drugi ne može da se popne uz stepenice.“
„Imaju isto hronološko doba, ali veoma različite biološke starosti. Zašto ova dva čoveka različito stare?“
Da bi odgovorili na ovo pitanje, istraživači su angažovali pomoć 196 starijih odraslih osoba, podeljenih u dve grupe: jednu od dobrovoljaca od 75 ili više godina koji su označeni kao zdrave osobe, i jednog od volontera starosti 65-75 godina koji su klasifikovani kao brzi ljudi.
Zdravi ljudi su mogli da se penju uz stepenice ili da hodaju 15 minuta bez odmora, dok su brzi morali da prave pauze tokom svake aktivnosti. Razlika je dala studijskom timu priliku da sagleda razlike između grupa na molekularnom nivou.
Konkretno, istraživači su tražili različite metabolite; mali molekuli ostali biološkim procesima u telu. Mogu se koristiti kao dokaz o tome koji se procesi dešavaju i koliko dobro rade.
Identifikovano je ukupno 25 metabolita koji su pokazali značajne razlike između zdravih i onih koji brzo stare. Ova grupa molekula nazvana je indeksom metabolizma zdravog starenja (HAM). Tim je takođe identifikovao tri metabolita za koje se činilo da su posebno važni u pokretanju biološkog starenja.
„Odlučili smo da pogledamo metabolite jer su dinamični“, kaže Gurkar. „One se menjaju u realnom vremenu kako bi odražavale naše trenutno zdravlje i kako se osećamo, a mi imamo moć da utičemo na njih kroz naš način života, ishranu i životnu sredinu.“
U testovima na posebnoj grupi, HAM indeks se pokazao 68 posto tačnim u određivanju biološke starosti. Uz više istraživanja, možda bi bilo moguće razviti krvni test za brzu i laku procenu biološke starosti.
Taj test bi se onda mogao sprovesti na ljudima u ranijim godinama, kada je promene u molekularnim procesima lakše modifikovati: na primer, kod nekoga u 30-im godinama, kome je rečeno da je njihova biološka starost mnogo viša nego što bi trebalo da bude.
„Ta osoba bi tada mogla rano da razmisli o promeni aspekata svog životnog stila – bilo da se radi o poboljšanju njihovog spavanja, ishrane ili režima vežbanja – da bi, nadamo se, promenila svoje biološko doba“, kaže Gurkar.
