Uvedene lisice, psi, mačke, pacovi i drugi predatori ubijaju milione domaćih životinja svake godine, ali šta ako su bili uslovljeni da povežu ovaj plen sa hranom koja ih je razbolela?
Tim međunarodnih istraživača pokazao je potencijal da uradi upravo to, zakopavajući mamce koji sadrže kapsule levamisola, hemikalije koja izaziva mučninu i povraćanje kada je konzumiraju grabljivici.
U prvom svetskom eksperimentu sprovedenom u jugoistočnoj Australiji, gde su uvedene crvene lisice odgovorne za bezbroj smrti divljih životinja, naučnici Australijskog nacionalnog univerziteta (ANU) i Univerziteta Južne Australije postavili su mamce od pržene piletine bez kostiju, od kojih su neki sadržali inkapsulirani levamisol da bi se sakrili. ukus i miris hemikalije koja izaziva mučninu ili bolest životinja.
U tri uzastopna perioda postavljani su neobrađeni mamci, zatim mamci koji sadrže levamisol i ponovo netretirani mamci. Tokom poslednjeg perioda uzeti mamci su pali za 30%, što ukazuje da su lisice konzumirale mamce koji sadrže levamisol, razbolele se i nerado se vraćaju na nekoliko sekundi, uprkos kasnijem odsustvu levamisola.
Istraživači kažu da ovi dokazi pokazuju da je moguće uslovljavati lisice da izbegavaju izvore hrane na osnovu njihovog jedinstvenog mirisa, i na kraju ova strategija može biti primenljiva na zaštitu ranjivih divljih životinja koje žive u tom staništu.
Nesmrtonosna taktika za držanje predatora na odstojanju mogla bi biti potencijalno efikasnija od pucanja, hvatanja u zamku i mamljenja otrovom u određenim kontekstima, kaže dr ANU. student Tim Andrevartha.
„Na osnovu naših nalaza, ovaj potencijal je nešto što se nadamo da ćemo istražiti u budućnosti“, kaže Andrevarta.
Istraživač UniSA, vanredni profesor Anton Blencove, kaže da su invazivni predatori odgovorni za skoro 60% svih izumiranja ptica, sisara i gmizavaca na globalnom nivou, tako da je ključno pronaći načine za ublažavanje njihovog uticaja na domaće divlje životinje.
„Postojeće smrtonosne metode kontrole — pucanje, hvatanje u zamku i trovanje mogu biti kontraproduktivni u nekim situacijama, sa grabežljivcima koji su sposobni da prilagode svoje ponašanje i da ih je teže kontrolisati“, kaže on.
Taktika korišćena u ovom eksperimentu, poznata kao uslovljena averzija ukusa (CTA), obećava kao sredstvo za smanjenje predatorstva ranjivih divljih životinja, navode istraživači u radu objavljenom u Conservation Science and Practice, pod naslovom „Pejzaži mučnine: uspešan uslovljen averzija ukusa u populaciji divlje crvene lisice“.
Niz inkapsuliranih agenasa koji izazivaju mučninu može se ubrizgati u izvore hrane, kao što su jaja ili životinjski leševi, tako da predator povezuje simptome sa mirisom hrane, a ne hemikalijom.
Mikrokapsulacija, gde su čestice agensa svedene na minimum, takođe se može koristiti za sakrivanje tekstura i sprečavanje da se kapsula slučajno otvori tokom konzumiranja.
Naučnici kažu da je potrebno više istraživanja da bi se odredila najbolja hemikalija i doza koja se koristi, da li je živi plen, a ne lešina, efikasniji u uslovljavanju averzije kod crvene lisice, kao i vreme između konzumiranja i pojave simptoma.
Studiju je vodio Australijski nacionalni univerzitet u saradnji sa Univerzitetom Južne Australije, Univerzitetom u Tokiju i Institutom James Hutton, UK.