Mikroplastiku široko rasprostranjenu u okeanu lako progutaju morski organizmi, posebno zooplankton, čije su čestice hrane slične veličine kao mikroplastika.
Chaetognaths, tipični zooplankton mesoždera u okeanu, hrane se prvenstveno kopepodima. Oni igraju ključnu ulogu u povezivanju sekundarnih proizvođača (kao što su kopepodi) sa organizmima višeg trofičkog nivoa unutar lanca ishrane.
Nedavno je istraživački tim na čelu sa prof. Sun Ksiaokia sa stanice Jiaozhou Bai na Institutu za okeanologiju Kineske akademije nauka (IOCAS) sproveo pionirsko istraživanje o sezonskim karakteristikama i rizicima gutanja mikroplastike od strane hetonjaka u zalivu Jiaozhou na osnovu podaci terenskog posmatranja.
Studija je objavljena u časopisu Journal of Hazardous Materials.
Istraživači su procenili uticaj kopepoda na gutanje mikroplastike chaetognata. Kopepodi su primarni plen chaetognata.
Rezultati su pokazali da nije bilo sezonskih varijacija u gutanju mikroplastike od strane hetonjaka. Indeks opterećenja od zagađenja (PLI) mikroplastike u hetognatima bio je relativno nizak, dok su i indeks opasnosti od polimera (PHI) i indeks potencijalnog ekološkog rizika (PERI) bili relativno visoki.
Ova studija je među prvima koja je pružila terenske dokaze o prenosu mikroplastike duž morskih planktonskih lanaca ishrane.
Dalje poređenje između hetognata i kopepoda pokazalo je da je broj mikroplastike u hetopodima u pozitivnoj korelaciji sa brojnošću kopepoda i brojem mikroplastike u kopepodima.
„Utvrđeno je da je mikroplastika koju unose chaetognathi veoma slična onoj u kopepodima, pretežno vlaknastog oblika, veličine 101-400 μm i poliesterskog tipa polimera“, rekao je Meng Liujiang, prvi autor studije i istraživač iz Sunovog tima.
Dugotrajno izlaganje i gutanje mikroplastike od strane organizama višeg trofičkog nivoa može dovesti do kontinuiranog nagomilavanja mikroplastike u njihovim telima. Izračunavanje faktora biomagnifikacije pokazalo je da hetonati imaju mnogo veću akumulaciju mikroplastike na individualnom nivou u lancu ishrane kopepod-chetognat, što ukazuje na potencijalni rizik od biomagnifikacije.
„Naš rad pruža kritične terenske dokaze za prenos mikroplastike kroz morske planktonske lance ishrane, postavljajući važnu osnovu za buduća istraživanja o sudbini mikroplastike u okeanu i njihovim potencijalnim ekološkim rizicima“, rekao je prof. Sun.
