Novo istraživanje koje procenjuje potencijalnu uštedu troškova terapije za bebe koje pokazuju rane znakove autizma predvidelo je povratak od tri dolara u Australijski nacionalni sistem invalidskog osiguranja (NDIS) za svaki dolar uložen u terapiju.
Objavljena u časopisu JAMA Netvork Open, zdravstvena ekonomska studija oslanjala se na rezultate značajnog multicentričnog randomizovanog kliničkog ispitivanja koje je izvestilo o prvim dokazima u svetu da terapija započeta u detinjstvu (iBASIS-VIPP) može da smanji rani razvojni invaliditet do te mere. gde je dijagnoza kliničkog autizma u detinjstvu bila dve trećine manje verovatna.
Sada su istraživači sa Univerziteta Južne Australije (UniSA) i Telethon Kids Institute, u partnerstvu sa Univerzitetom u Mančesteru, Univerzitetom La Trobe, Univerzitetom Griffith i Univerzitetom Zapadne Australije, koristili ove podatke o kliničkom ispitivanju da bi modelirali implikacije troškova za deca do 13 godina.
Modelirajući nizvodne troškove podrške invalidnosti za NDIS sistem, oni su predvideli da bi upotreba iBASIS-VIPP terapije tokom detinjstva vratila neto uštedu od 10.695 dolara po detetu, što predstavlja povraćaj ulaganja tri prema jedan do 13. godine.
Vodeći autor, profesor UniSA Leonie Segal, predsedavajući za zdravstvenu ekonomiju i socijalnu politiku, kaže da su procenjene uštede konzervativne jer su pokrivale samo troškove podrške NDIS-u dok dete ne napuni 13 godina, a ne uzimaju u obzir uštede troškova za druge sisteme (npr. , zdravstvo, obrazovanje, zapošljavanje roditelja).
„Ulaganjem u usluge u ranom životu za bebe koje pokazuju rane znake autizma — i time smanjujući nivo invaliditeta — studija je predvidela neto uštedu od 10.695 dolara po detetu do 13 godina“, kaže prof. Segal, zdravstveni ekonomista.
„Modeliranje je takođe predvidelo da će uštede u troškovima podrške u vezi sa invaliditetom uravnotežiti troškove terapije ubrzo nakon što dete napuni pet godina – samo četiri godine nakon isporuke terapije.
„Nalazi jasno dokazuju da ulaganje u ranu podršku bebama predstavlja dobru investiciju za celu zajednicu.
Profesor Instituta za decu Telethon Endrju Vajthaus — Angela Vright Benett, profesor istraživanja autizma na Telethon Kids i Univerzitetu Zapadne Australije i direktor CliniKids — kaže da se autizam obično ne dijagnostikuje do treće godine života.
„Međutim, terapije koje počinju tokom prve dve godine života – kada se uoče početni znaci razlike u razvoju, a mozak se brzo razvija – mogu pozitivno uticati na razvojne ishode u kasnijem detinjstvu“, kaže prof. Vajthaus.
On kaže da su mnoge službe koristile prisustvo ili odsustvo dijagnoze kao „okidač“ za finansiranje i terapiju, ali ova studija pojačava potencijalnu vrednost terapija pre postavljanja dijagnoze.
„Invalidnost povezana sa autizmom ima implikacije na cenu i kvalitet života za porodice i može rezultirati dodatnom državnom potrošnjom u oblastima kao što su zdravstvo, obrazovanje, usluge invalidnosti i podrška prihodima“, kaže prof. Vajthaus.
„Smanjenje invaliditeta povezanog sa autizmom može olakšati pojedincu teškoće, a u tom procesu i troškove pojedinca, njegove porodice i šire sisteme koji ih podržavaju. U vreme kada je održivost NDIS-a od velike važnosti za sve, ovi nalazi su veoma značajno.“
Profesor Segal kaže da je izazov za zdravstvene sisteme i sisteme invaliditeta na globalnom nivou kako dodijeliti ograničena sredstva za najbolju podršku osobama sa invaliditetom, uključujući autističnu djecu i njihove porodice.
„Optimalna alokacija resursa zahteva razumevanje koristi u odnosu na troškove potencijalnih terapija, posebno da bi se obavestilo u kom uzrastu treba pružiti podršku“, kaže ona.
„Studija, zajedno sa ranijim radom na kojem se gradi, pruža dokaze da su preventivne terapije izvodljiv, efikasan i efikasan klinički put.“
Profesor Vajthaus kaže da imajući u vidu da u Australiji više od trećine svih učesnika NDIS-a ima dijagnozu autizma, implikacije ovih nalaza su ogromne.
„Želim da bude kristalno jasno da se radi o pronalaženju najbolje upotrebe sredstava za stvaranje najboljih rezultata za decu“, kaže on.
„Otkriće terapija koje smanjuju invaliditet koji imaju deca često će značiti da je tom detetu potrebno manje podrške u kasnijem detinjstvu. Ovo je fantastična vest za dete, njegovu porodicu i sisteme koji podržavaju decu i porodice.
„Ova studija govori o tome kako pružiti pravu podršku deci i porodicama u pravo vreme iu pravoj količini. Razumevanje ovoga je ključno za pomoć u strukturiranju sistema za podršku deci i porodicama kada im je potrebna.“
