Istraživanje sa Univerziteta Zapadne Australije pokazalo je da su neka mladunci južnih glatkih kitova mali „kradljivci mleka“.
Pomoćni naučni saradnik dr Kejt Sprogis, sa UVA-ovog Instituta za okeane i Škole bioloških nauka, i dr Fredrik Kristijansen, sa Univerziteta Arhus u Danskoj, bili su koautori studije objavljene u Mammalian Biology.
Dr Sprogis je objasnio da se alosisanje dešava kada beba siše od druge majke, koja nije njena biološka majka.
„Alososis je primećen kod foka i kopnenih sisara, uključujući jelene, irvase i žirafe, ali nije kvantifikovan kod velikih kitova“, rekao je dr Sprogis. „Ponašanje koje je primećeno kod južne obale Australije izgledalo je kao direktan i nameran pokret od mladunaca, a nebiološka majka koja je dojila je uglavnom izbegavala.
Alodojenje ima potencijalnu korist za mladunce jer može dobiti dodatno mleko kako bi mu pomoglo da raste u veličini i snazi, ali može biti štetno za nebiološku majku jer treba da obezbedi mleko svom potomstvu.
„Kitovi imaju kapitalnu strategiju razmnožavanja, gde tokom sezone dojenja majka ne hrani i nije u stanju da dopuni izgubljene rezerve energije“, rekao je dr Sprogis. „I na kraju sezone dojenja, majke koje doje moraju da migriraju nazad u svoja hranilišta. Za južne glatke kitove, ovo je duga migracija od Australije sve do subantarktičkih ostrva ili do Antarktika gde majke mogu napuniti gorivo energije tako što se hrane malim beskičmenjacima poput kopepoda i krila.“
Istraživanja za razumevanje ponašanja južnih gletkih kitova su važna jer su sisari navedeni kao ugroženi prema australskom zakonu o zaštiti životne sredine i očuvanju biodiverziteta i njihov broj ostaje ispod njihovog procenjenog istorijskog obilja i dometa.
Dr Sprogis je rekao da je moguće da se alosisanje dešava i kod drugih srodnih vrsta kitova, kao što je kritično ugroženi severnoatlantski glatki kit.
