Da li ste ikada primetili da majica od poliestera neprijatno miriše od pamučne posle vežbanja? Istraživanje Novog Univerziteta u Alberti sada pokazuje zašto.
Analiza različitih vlakana natopljenih rastvorom simuliranog znoja pokazala je da pamuk i viskoza, koji su celulozna, ili vlakna biljnog porekla, apsorbuju — i posledično oslobađaju — manje količine jedinjenja koja izazivaju miris nego poliester, najlon i vuna.
Ključni nalaz studije, objavljen u časopisu Textile Research Journal, objašnjava zašto su neka vlakna koja se obično nose smrdljivija od drugih kada se ljudi znoje, kaže Rachel McKueen, naučnica za odeću i tekstil na Fakultetu za poljoprivredu, život i životnu sredinu koja je sprovela istraživanje. istraživanje sa kolegama sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu.
„Iako znamo da je poliester smrdljiviji nakon što se nosi pored znojnih pazuha u poređenju sa pamučnim majicama, ne znamo zašto. Sada bolje razumemo kako se mirisi prenose i selektivno apsorbuju od različitih vrsta vlakana u znoju .“
Metoda studije korišćenja simuliranog tečnog znoja takođe nudi važan svež pristup istraživanju ovog pitanja, primećuje ona.
„Mirisi tela se obično prenose na odeću kroz tečni znoj, ali ispitivanje zadržavanja mirisa u tekstilu često zanemaruje ovaj put izloženosti u postupcima ispitivanja“, kaže Mekvin, napominjući da standardne naučne metode uključuju ispitivanje samo kako miris prolazi kroz vazduh do tekstila. „Da ste imali znojni pazuh koji zapravo nikada nije dotakao košulju koju nosite, onda tkanina ne bi jako neprijatno mirisala.“
„Proučavanjem prenosa mirisa na tkanine pomoću tečnog rastvora znoja, uspeli smo da damo realističniji uvid u to kako ova smrdljiva jedinjenja zaista ulaze u našu odeću.“
U studiji, istraživači su natopili vlakna u rastvor znoja u različitim vremenskim periodima, a zatim ispitali oslobađanje različitih jedinjenja koja izazivaju miris iz tih vlakana koristeći analitičku opremu koja može da detektuje mirise u vazduhu u realnom vremenu – više kao ljudski nos ne.
Sve u svemu, studija je pokazala da su celulozna vlakna uzimala manje količine jedinjenja kada su se prenela kroz rastvor znoja od tekstila napravljenog od vunenih, najlonskih i poliesterskih vlakana, koji su, obrnuto, u početku oslobađali veće količine mirisnih jedinjenja.
Znoj, koji se uglavnom sastoji od vode, takođe ima masna jedinjenja koja bakterije pretvaraju u mirise, objašnjava Mekvin. „Ova uljasta jedinjenja i mirisi u vodenom znoju mogu različito da interaguju sa tekstilom, u zavisnosti od hemije vlakana.
„Dok celulozna vlakna koja vole vodu, kao što su pamuk i viskoza, apsorbuju više vode iz znoja nego poliester, poliester ne želi da apsorbuje vodu“, primećuje Mekvin. „Više voli ulje i apsorbuje više mirisa, koji se ne rastvaraju u vodi, i više uljnih jedinjenja, koja bi takođe kasnije mogla da se razbiju i postanu smrdljiva.
Rezultati studije pomažu da se objasni zašto odeća napravljena od celuloznih vlakana ima tendenciju da bude manje smrdljiva od sintetičke odeće nakon nošenja.
Istraživanje je takođe pokazalo da iako su najlon i vuna u početku uzimali mnogo mirisa iz znoja, oni su ih raspršili brže od poliestera. Nakon 24 sata, vuna i najlon su imali mnogo manji intenzitet mirisa i bili su sličniji celuloznim vlaknima.
„To nam govori da dok poliester još treba da se pere, za odeću od najlona i vune, ljudi bi mogli da je osveže tako što će ih samo provetravati umesto da peru svaki put.
Znajući više o tome zašto znoj čini neka vlakna smrdljivima, može pomoći potrošačima da donesu informisanije odluke kada kupuju svoju odeću, kaže ona.
„Ovo nije važno samo za odeću za vežbanje, već i za naše svakodnevno nošenje“, dodaje ona, napominjući da je većina brze mode koja sadrži poliester.
„U suštini, ako ste zabrinuti zbog smrdljive odeće, držite se dalje od poliestera. Čak i sa nekim tvrdnjama protiv mirisa na nekim etiketama odeće, možda biste želeli da budete oprezni. Ako je svojstvo protiv mirisa posledica antimikrobnog , možda nije tako efikasan kao što mislite, jer postoji još jedan mehanizam u igri, a to je sve o hemiji vlakana i interakciji sa odorantima.“
Nalazi studije potencijalno bi takođe mogli biti korisni naučnicima i proizvođačima tekstila, možda u razvoju poliestera koji više voli vodu i manje privlači uljna jedinjenja, dodaje ona.
