Stručnjaci za lingvistiku okreću se najsavremenijim tehnologijama kako bi revitalizovali ugrožene indijanske jezike — i podmladili generacije starosedelaca — kroz nove pristupe kao što su knjige za decu i aplikacije za pametne telefone.
U jednom takvom poduhvatu, tri indijanske žene razbijaju mozak dok se okupljaju oko kompjutera, pokušavajući da zapamte – i zabeleže – desetine reči na jeziku Apača koje se odnose na svakodnevne aktivnosti kao što su kuvanje i jelo.
Oni kreiraju onlajn engleski-apaški rečnik, samo jedan od nekoliko projekata koji rade na očuvanju ugroženih starosedelaca u Sjedinjenim Državama.
Žene rade sa softverom Rapid Vord Collection (RVC), koji koristi algoritam za pretraživanje Apache tekstualnih i audio baza podataka za takozvane zaboravljene reči.
Reči se zatim definišu, prevode na engleski, a njihov izgovor se snima, tako da će korisnici rečnika znati kako da ih pravilno izgovore.
Učiteljica Džojselin Džonson i dve njene kolege potvrđuju definiciju reči apaške reči „kapas“, što na engleskom znači krompir.
„Prijave na pisanom jeziku su dobre za (a) one koji ne govore – barem će imati muzej toga gde mogu da odu za referencu“, rekao je Džonson, 68-godišnjak koji predaje Apache vokabular i gramatike.
Prema njenim rečima, dvojezična škola u njenom rezervatu ima oko hiljadu učenika — ali samo jedan, jedanaesti razred, tečno govori apač.
Džonson je govorio na samo jednoj od nekoliko radionica na Međunarodnoj konferenciji o dokumentaciji, obrazovanju i revitalizaciji autohtonih jezika (ICILDER) prošlog vikenda na Univerzitetu Indijana.
Predstavnici oko 40 starosedelačkih grupa iz celog sveta okupili su se u koledž gradu Blumingtonu samo nekoliko dana nakon što su Sjedinjene Države — koje broje oko 6,8 miliona stanovnika Amerike, ili oko dva procenta stanovništva — obeležile Dan starosedelaca.
Lingvisti, nastavnici, studenti, istraživači i domorodački lideri proveli su vikend razmišljajući kako tačno izbaviti ove ranjive jezike sa ivice.
Od više od 6.000 domorodačkih jezika priznatih na globalnom nivou, skoro polovina njih je u opasnosti od nestanka, a oko 1.500 se suočava sa trenutnim izumiranjem, prema studiji UNESCO-a iz 2021.
RVC je razvila The Language Conservanci (TLC), nevladina organizacija posvećena zaštiti oko 50 domorodačkih jezika širom sveta, kako bi se pravili takvi rečnici velikom brzinom.
TLC, koji ima budžet od 3 miliona dolara, redovno udružuje lingviste sa nastavnicima jezika Indijanaca da rade na ovim rečnicima.
Softver je „povećao efikasnost u toku rada“, rekao je Vilhelm Meja, izvršni direktor TLC-a i jedan od organizatora ICILDER-a — sada zajednica starosedelaca može da napravi rečnik od nule u roku od godinu dana, umesto 20.
„To nam omogućava da brzo služimo jezicima i izgradimo onu infrastrukturu koja im je potrebna da bi mogli da prežive napred“, objasnio je 51-godišnji austrijsko-američki antropolog.
Ta brzina je od vitalnog značaja, jer je vreme od suštinske važnosti: u Sjedinjenim Državama i Kanadi poslednja generacija govornika maternjeg jezika umire.
Prema TLC-u, 143 od 219 jezika su u opasnosti od izumiranja u Sjedinjenim Državama, dok je 75 od 94 u sličnom riziku u Kanadi.
To je još uvek samo mali deo od 400 do 500 domorodačkih jezika koji su se govorili u dve zemlje pre dolaska Evropljana i njihovog desetkovanja domorodačkog stanovništva pre nekih 500 godina.
„Situacija je zaista na kriznom nivou“, rekla je Meja.
Uz prosečnu starost govornika autohtonih jezika oko 75 godina, dodao je, ostalo je samo nekoliko godina da se ovi jezici dokumentuju pre nego što zauvek nestanu.
„Kada nestane, nema ga. Zaista ga ne možete lako vratiti“, rekla je Meja, čija organizacija besplatno distribuira svoje materijale za učenje širom Sjedinjenih Država i u rezervatima Indijanaca.
„Kada ide jezik, ide i kultura“, rekao je on.
Džejkob Čavez, 26-godišnji učenik čiroki jezika koji je sebe nazvao „zaista velikim pobornikom“ jezičke tehnologije, rekao je da ceni kako ona omogućava zajednicama da „snimaju stvari mnogo brže i drže stvari mnogo duže od nas mogao ranije.“
Paula Havkins, koja predaje taltanski jezik—koji se govori u delovima Britanske Kolumbije—rekla je da je „zaista uzbuđena“ što vidi onlajn rečnik, baš kao što su njeni roditelji pomogli da se napravi prvi tahltanski štampani rečnik 1980-ih.
Ali njena koleginica, 51-godišnja Danielle North King, iz nacije Chemehuevi, ili Nuvuvi, strahuje da takvi projekti nameću „zapadnjački način pisanja“ „autohtonom načinu govora“—ogromna većina ljudskih jezika je isključivo usmeno, bez sistema pisanja.
Zaista, lideri domorodaca Lakota osudili su TLC prošle godine, nakon što je organizacija pokušala da napiše nastavni materijal koji je uključivao snimke starešina nacije.
„Ne posedujemo autorska prava ili IP (intelektualna svojina) ni za jedan od jezika sa kojima radimo“, pojasnio je Meja, dodajući da je njegov cilj da zaštiti domorodačku kulturu.
„Da smo u bolnici i da sam belac i da imam pacijenta starosedeoca, zar mi ne bi bilo dozvoljeno da radim na njemu ili da mu služim jer nisam starosedelac?“ upitala je Meja.
„Rasa zaista može da postane prepreka za ovu vrstu posla“, objasnila je Meja kada se bavila tako osetljivom temom.
Jezik je „tako fundamentalan za identitet i za naciju i suverenitet“.
