Studija pokazuje da tehnologija sama po sebi ne može da zameni ljudski dodir kako bi proizvela značajan gubitak težine u lečenju gojaznosti. Studija pod nazivom „Prilagodljiva bihejvioralna intervencija za upravljanje gubitkom težine: randomizovano kliničko ispitivanje bez inferiornosti“ objavljena je 14. maja u JAMA-i.
„Dati ljudima samo tehnologiju za početnu fazu lečenja gojaznosti proizvodi neprihvatljivo lošiji gubitak težine nego davanje tretmana koji kombinuje tehnologiju sa ljudskim trenerom“, rekla je autorka studije Boni Spring, direktorka Centra za ponašanje i zdravlje i profesorka preventivne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Northwestern Feinberg.
Potreba za jeftinim ali efikasnim tretmanima gojaznosti koje pruža tehnologija postala je hitna jer tekuća epidemija gojaznosti pogoršava rastuće troškove zdravstvene zaštite.
Ali trenutna tehnologija nije dovoljno napredna da zameni ljudske trenere, rekao je Spring.
U novoj SMART studiji, ljudi koji su u početku samo primali tehnologiju bez podrške trenera imali su manju verovatnoću da će imati značajan gubitak težine, za koji se smatra da iznosi najmanje 5% telesne težine, u poređenju sa onima koji su na početku imali trenera.
Istraživači su brzo intenzivirali tretman (dodavanjem resursa nakon samo dve nedelje) ako je osoba pokazala manje od optimalnog gubitka težine, ali nedostatak gubitka težine za one koji su započeli svoj napor u gubitku težine bez podrške trenera trajao je šest meseci, pokazala je studija.
Na kraju bi naprednija tehnologija mogla da zameni ljudske trenere, rekao je Spring.
„U ovoj fazi, prosečnoj osobi je još uvek potreban ljudski trener da bi postigla klinički značajne ciljeve mršavljenja jer tehnologija još uvek nije dovoljno razvijena“, rekao je Spring. „Možda nismo toliko daleko od toga da imamo AI bot za ćaskanje koji može zameniti čoveka, ali još uvek nismo tamo. Na dohvat je ruke. Tehnologija se veoma brzo razvija.“
Prethodno istraživanje je pokazalo da mobilni zdravstveni alati za praćenje ishrane, vežbanja i težine povećavaju angažovanje u lečenju gojaznosti u ponašanju. Pre ove nove studije, nije bilo jasno da li su proizveli klinički prihvatljiv gubitak težine u odsustvu podrške ljudskog trenera.
Naučnici sada pokušavaju da analiziraju šta ljudski treneri rade što ih čini uspešnim i kako veštačka inteligencija može bolje da imitira čoveka, ne samo u smislu sadržaja već i u emocionalnom tonu i svesti o kontekstu, rekao je Spring.
„Predvideli smo da će početak lečenja samo tehnologijom uštedeti novac i smanjiti opterećenje bez potkopavanja klinički korisnog gubitka težine, jer se povećanje tretmana dogodilo tako brzo kada je otkriven loš gubitak težine“, rekao je Spring. „Ta hipoteza je, međutim, opovrgnuta.
Lekovi i hirurške intervencije su takođe dostupne za gojaznost, ali imaju neke nedostatke. „Veoma su skupi, prenose medicinske rizike i neželjene efekte i nisu ravnopravno dostupni“, rekao je Spring. Većina ljudi koji počnu da uzimaju GLP-1 agonist prestaju da uzimaju lek u roku od godinu dana protiv lekarskog saveta, primetila je ona.
Mnogi ljudi mogu postići klinički značajan gubitak težine bez lekova protiv gojaznosti, barijatrijske hirurgije ili čak tretmana ponašanja, rekao je Spring. U SMART studiji, 25% ljudi koji su započeli lečenje samo tehnologijom postiglo je gubitak težine od 5% nakon šest meseci bez ikakvog povećanja tretmana. (U stvari, tim je morao da vrati tehnologije proučavanja nakon tri meseca da bi ih reciklirao novim učesnicima.)
Nerešen problem u lečenju gojaznosti je usklađivanje vrste i intenziteta lečenja sa potrebama i preferencijama pojedinca. „Ako bismo mogli unapred da kažemo kome je potreban tretman kojim intenzitetom, mogli bismo da počnemo da upravljamo epidemijom gojaznosti“, rekao je Spring.
Studija SMART Veight Loss Management je bila randomizovana kontrolisana studija koja je upoređivala dva različita stepena pristupa nezi za gojaznost odraslih. Postepena nega nudi način da se resursi za lečenje šire na veći deo populacije kojoj je potrebna.
Prvo se sprovodi tretman koji koristi najmanje resursa, ali koji će nekim ljudima koristiti; onda se lečenje intenzivira samo za one koji pokazuju nedovoljan odgovor. Polovina učesnika SMART studije započela je tretman mršavljenja samo tehnologijom. Druga polovina je počela sa tretmanom zlatnim standardom koji je uključivao i tehnologiju i ljudskog trenera.
Tehnologija korišćena u SMART ispitivanju je bežični sistem povratnih informacija (integrisana aplikacija, Wi-Fi vaga i Fitbit) koji su učesnici koristili da prate i dobijaju povratne informacije o svojoj ishrani, aktivnosti i težini.
Četiri stotine odraslih između 18 i 60 godina sa gojaznošću nasumično je raspoređeno da započnu tromesečni tretman bihejvioralne gojaznosti postupno, počevši ili samo sa bežičnim sistemom povratnih informacija (VFS) ili VFS plus telehealth coachingom. Gubitak težine je meren nakon dve, četiri i osam nedelja lečenja, a lečenje je intenzivirano na prvi znak suboptimalnog gubitka težine (manje od 0,5 funti nedeljno).
Tretman za obe grupe započeo je istom tehnologijom praćenja VFS-a, ali standardni tretman je takođe prenosio digitalne podatke učesnika treneru, koji ih je koristio za pružanje bihejvioralnog treniranja putem telezdravstva.
Oni koji su pokazali suboptimalan gubitak težine u bilo kojoj grupi su ponovo randomizirani jednom na bilo koji od dva nivoa intenziviranja tretmana: skroman (dodavanje jeftine tehnološke komponente – poruke podrške) ili energičan (dodavanje oba poruka plus skuplja tradicionalna komponenta tretmana mršavljenja – treniranje za one koji ga nisu dobili, zamena za obrok za one koji su već prošli obuku).
