Sistemi za prepoznavanje lica, kompjuterski alati koji mogu prepoznati pojedince na slikama ili video snimcima, sada su široko korišćeni širom sveta. Neki korisnici i programeri su, međutim, izrazili zabrinutost u vezi sa privatnošću, jer se po definiciji tehnike prepoznavanja lica oslanjaju na slike koje snimaju lica ljudi. Moguće je koristiti tehnike prepoznavanja lica za identifikaciju osobe po njenom licu bez ovlašćenja.
Neke nedavne studije računarstva stoga istražuju mogućnost sprečavanja neovlašćenog prepoznavanja lica koje prepoznaje korisnike prikrivanjem, sintetizacijom ili promenom slika, kako bi se povećala privatnost korisnika. Ovo polje istraživanja danas se široko naziva antifacial recognition (AFR).
Istraživači sa USSLAB-a na Univerzitetu Zhejiang nedavno su razvili CamPro, novu tehniku dizajniranu da postigne AFR na nivou senzora kamere, proizvodeći slike koje mogu zaštititi privatnost lica korisnika bez uticaja na druge aplikacije, kao što je prepoznavanje aktivnosti. Njihov rad, prihvaćen od strane NDSS 2024 i prethodno objavljen na arXiv serveru za preprint, demonstrira njihovu predloženu tehniku koristeći slike snimljene široko dostupnim kamerama.
„Brzi razvoj veštačke inteligencije (AI) omogućio je razne aplikacije kompjuterskog vida koje prepoznaju ljudsku aktivnost“, rekao je Venjun Zhu, koautor rada, za Tech Ksplore. „Međutim, osetljive lične informacije (PII), posebno lica na slikama, se istovremeno prikupljaju i otpremaju na nepouzdane servere trećih strana. U tu svrhu, predlažemo tehnologiju zaštite privatnosti lica zasnovanu na senzoru kamere, CamPro, koja može preoblikovati robnu kameru u kameru za očuvanje privatnosti koja nije u stanju da uhvati crte lica radi identifikacije, tj. Anti-Facial Recognition (AFR).“
Većina ranije uvedenih AFR pristupa zasniva se na naknadnoj obradi, što u suštini znači da modifikuju slike snimljene kamerama nakon što su snimljene. S druge strane, CamPro tehnika koju je razvio USSLAB tek počinje da radi kada slike generišu senzori kamere, pa će zlonamernim korisnicima biti teže da je zaobiđu. Istraživači su ovu paradigmu nazvali „očuvanjem privatnosti po rođenju“.
„Modul kamere se obično sastoji od senzora slike (CMOS ili CCD) i procesora signala slike (ISP)“, objasnio je Žu. „Senzor slike pretvara uočena svetla u neobrađena očitavanja (RAV), a zatim ISP, specijalizovani hardver za obradu signala, pretvara RAV u standardnu RGB (sRGB) sliku koja je u skladu sa ljudskim vizuelnim sistemima.
ISP sistemi su osnovne komponente modernih digitalnih kamera, koje imaju dve primarne funkcije. Prvo, omogućavaju efikasnu konverziju RAV slika u sRGB slike. Pored toga, oni nude kontrolu nad senzorima za snimanje slike, na primer podešavanje zatvarača i ISO osetljivosti da bi se realizovala automatska ekspozicija (AE).
„Zbog odvojenog dizajna senzora slike i ISP-a, ISP-ovi često obezbeđuju skup parametara koji se mogu podesiti za različite senzore“, rekao je Zhu. „CamPro koristi ove podesive parametre ISP-a da bi postigao funkcionalnost zaštite privatnosti. Iako je prvobitna svrha ovih parametara da proizvedu verodostojnu sliku, otkrili smo da se takođe mogu koristiti za postizanje antifacijalnog prepoznavanja dok obezbeđuju dovoljno informacija za benigne aplikacije za vizuelno prepoznavanje, na primer, otkrivanje osoba, procena poze, itd.“
