Istraživači raka na Univerzitetu u Lesteru razvili su tehniku koja bi mogla da predvidi koliko će neki pacijenti sa rakom dojke reagovati na hemoterapiju i tretmane raka usmerene na antitela.
Procena tehnike eksplantata izvedenog od pacijenta (PDE) objavljena je u časopisu Naučni izveštaji.
Među ženama, rak dojke je najčešći globalni rak, sa 2,3 miliona slučajeva dijagnostikovanih godišnje. Uprkos značajnom napretku u ranoj dijagnozi i lečenju raka dojke, 670.000 žena i dalje umire širom sveta svake godine (podaci SZO 2022).
U ovoj studiji, istraživači su primenili najsavremeniju digitalnu patologiju i multi-imunofluorescentne tehnike kako bi istražili promene u uzorcima tumora pacijenata u laboratoriji.
Gareth Miles, predavač tehnologije eksplantata dobijenih od pacijenata obolelih od raka na Univerzitetu u Lesteru, rekao je: „U eri personalizovane medicine, sada postoje specifične ciljane terapije za različite tipove raka dojke. Uprkos ovim ogromnim uspesima, postoji veliki broj tumora koji ostaju teški za lečenje.
„Istorijski gledano, bilo je veoma teško razumeti koliko će tumori nekih pacijenata reagovati na tretmane koji su dostupni. To znači da neki pacijenti moraju da prolaze kroz neprijatne tretmane koji nažalost ne rade. Razvijanje preciznije metode testiranja u laboratorija pomaže lekarima da poboljšaju kliničke rezultate.“
U svom prethodnom radu na ne-malih ćelija raka pluća i raka endometrijuma dobijenih eksplantatima (PDE), tim Univerziteta u Lesteru primetio je značajnu vezu sa odgovorima eksplantata na lekove za hemoterapiju i ishodima pacijenata. Ovo je otvorilo put najnovijim istraživanjima.
U najnovijoj studiji, tim je izmerio stabilnost tumorskih „eksplantata“ kod 55 pacijenata obolelih od raka dojke tokom vremena. Oni su „lečili“ eksplant tumora ili hemoterapijom ili terapijom HER2 antitela trastuzumabom u laboratoriji.
Profesorka Catrin Pritchard, profesorica biohemije raka na Univerzitetu u Lesteru, dodala je: „Važno je da su naši podaci pokazali da je korišćenjem naše metode arhitektura tumora održavana do 72 sata tokom testiranja i da je imunološko mikrookruženje očuvano. Ovo je veoma ohrabrujuće jer je to nešto sa čim su se druge tehnike testiranja borile. To nam daje samopouzdanje da smo testirali ovo uzorak je bio smislen.
„Potom smo uporedili naša zapažanja eksplantata tumora dok je bio podvrgnut ‘lečenju’ u laboratoriji sa onim što smo znali o progresiji svakog pacijenta sa rakom dojke dok su bili podvrgnuti kliničkom tretmanu. Pronašli smo sličan obrazac u reagovanju eksplantata pacijenta na klinički napredovanje.
„Ovo je posebno ohrabrujuće jer sugeriše da je eksplant tumora u laboratoriji reagovao na isti način na koji je tumor reagovao kod pacijenta.
„Naši nalazi sugerišu da bi naša tehnika eksplantacije izvedena od pacijenata mogla biti pogodna platforma za pretkliničko testiranje za neke pacijente sa rakom dojke.
„To bi moglo da obezbedi precizniji metod za predviđanje kako bi oni mogli da reaguju na određene tretmane. Lekari mogu da izbegnu davanje neefikasnih tretmana, štedeći vreme i na kraju poboljšavajući klinički ishod pacijenta.“
