Ispod kultne i zamršeno izrezbarene zgrade Trezora u centru poznatog arheološkog nalazišta Petra, bageri su naišli na davno izgubljenu kriptu u kojoj se nalazi 12 skeleta.
Jedna od zakopanih osoba pronađena je kako drži vrh razbijenog keramičkog bokala.
„Kada smo primetili nešto što je ličilo na putir, svi smo se samo ukočili“, priseća se američki televizijski voditelj Džoš Gejts, koji je bio uključen u iskopavanje za dokumentarni film na kanalu Diskaveri.
„Izgledao je skoro identično Svetom gralu prikazanom u Indijani Džonsu i poslednjem krstaškom ratu, postavljenom u drevnoj zgradi direktno iznad grobnice. Bio je to krajnji trenutak života koji je imitirao umetnost.“
Nažalost, ovaj drevni brod nije u stanju da pruži večnu mladost ili beskonačno obilje, ali istraživači su i dalje veoma uzbuđeni zbog sadržaja katakombe.
„Nismo znali da bi ovo iskopavanje moglo u potpunosti da promeni ono što znamo o riznici“, kaže arheolog Pirs Pol Krizman iz Američkog centra za istraživanje u Jordanu.
„Bili smo apsolutno zapanjeni otkrićem ove skrivene odaje“, dodaje Gejts. „Pošto su skoro sve grobnice u Petri pronađene prazne, ovo je možda najznačajnija grobnica ikada pronađena u Petri i otkriće istorijskih razmera.
Drevni grad Petra je napola izgrađen, napola uklesan u stene od peščara pustinjskog kanjona u južnom Jordanu pre više od 2.000 godina od strane Nabatejaca, tradicionalno nomadskog arapskog plemena beduina.
Grad je postao njihov glavni grad, koji su nazvali Rakmu. Sada je jedno od novih sedam svetskih čuda, a ipak postoje mnoge misterije oko lokacije, koja je nekada bila centar trgovine između Mediterana, Arabije i Azije.
Do 700. godine CE, Petra je neobjašnjivo napuštena, a na kraju je njena zgrada Trezora ispražnjena od artefakata.
Kao rezultat toga, niko zaista ne zna koliko je stara zgrada Trezora niti za šta je korišćena. Zove se riznica jer se smatralo da izvajana urna na vrhu fasade sadrži bogatstvo. Međutim, ovaj brod bi takođe mogao biti spomenik kraljevskoj porodici.
„Fantastično je što sada imamo grnčariju, ekofakte i sedimente do danas kada je riznica izgrađena“, kaže naučnik za životnu sredinu Tim Kinnaird sa Univerziteta Sent Endruz.
„Ranije smo radili na pretpostavkama i nagađanjima – imati konačan datum biće monumentalno dostignuće za sve nas.“
Do otkrića podzemne komore došlo je slučajno, nakon što su istraživači koristili radare koji prodiru u zemlju da bi procenili rizik od poplava.
Arheolozi kažu da je grobnica najverovatnije izgrađena kao mauzolej i kripta za kralja Arete IV Filopatrisa početkom 1. veka naše ere.
Kralj Filopatris je bio vladar Nabatejaca od otprilike 9. pre nove ere do 40. godine nove ere. Pod njegovom vladavinom, ono što je nekada bila zajednica stočara koza i ovaca procvetalo je u kraljevstvo bogatih trgovaca, što je omogućilo raskošnu izgradnju mnogih zgrada u Petri.
Ovo je neizbežno privuklo pažnju Rimljana. Oko 100. godine nove ere, moćno susedno Carstvo anektira Petru i preimenuje je u Arabia Petraea. Rimljani će vladati gradom narednih 300 godina, nakon čega je mesto postepeno napušteno.
Nije poznato šta se dogodilo sa Nabatejcima nakon ovog događaja. Verovatno je da su se ljudi polako širili u rimsko društvo. Mnogo toga što znamo o njima potiče iz rimskih spisa.
„Otkriće je od međunarodnog značaja, jer je veoma malo kompletnih sahrana ranih Nabatejaca ikada ranije pronađeno u Petri“, objašnjava geofizičar Ričard Bejts iz Sent Endruza.
„Može se očekivati da će sahrane, njihova dobra i ljudski ostaci pomoći da popunimo praznine u našem znanju o tome kako je Petra nastala i ko su bili Nabatejci.
Iskopavanje grobnice predstavljeno je u dvodelnom programu pod nazivom Nepoznato iskopavanje, deo serije Nepoznata ekspedicija, koja je takođe emitovana ovog meseca na kanalu Discovery.
