Nova studija sugeriše da je tiranosaurus reks imao mozak koji odgovara njegovoj snazi.
Prema neuroanatomistici Suzani Herculano-Houzel, predatorski dinosaurusi sa sićušnim rukama koje se često opisuju kao glupaci možda su bili pametni kao moderni majmuni – ili su barem imali uporediv broj moždanih ćelija.
Međutim, nisu svi paleontolozi u to uvereni. Podebljane tvrdnje su „nategnute“ i zasnovane na nekim upitnim tumačenjima zastarelih podataka, kažu oni.
Ali ne postoji ništa kao naučna kontroverza za razmišljanje o nekoliko velikih pitanja o inteligentnim bićima i elektrohemijskim konstelacijama u našim glavama koje još uvek ne razumemo u potpunosti.
Herculano-Houzel, jedini autor rada, koristila je podatke o živim pticama i savremenim gmizavcima da zaključi kako se broj neurona povećava sa povećanjem mase mozga.
Zatim je ekstrapolirala da predvidi koliko je moždanih ćelija T. reks mogao imati u svom telencefalonu – visoko razvijenom delu mozga koji je takođe poznat kao veliki mozak. Sastoji se od dve hemisfere, ovaj deo neuronske anatomije odgovoran je za kogniciju životinje (između ostalog).
Herculano-Houzel je procenio da T. reks ima otprilike 3 milijarde cerebralnih neurona spakovanih u njegov mozak od 343 grama (12 unci); više od broja pronađenih kod pavijana. Prema njenim proračunima, drugi dinosaurus teropoda, Alioramus, zarezao je oko milijardu cerebralnih neurona u svom mozgu od 73 grama (2,5 unce), što je u rangu sa mozgom kapucinskog majmuna.
Ako bi ti brojevi odražavali pamet, to bi „učinilo ove životinje ne samo džinovskim, već i dugovečnim i obdarenim fleksibilnom spoznajom, a time i još veličanstvenijim grabežljivcima nego što se ranije mislilo“, piše Herculano-Houzel sa Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu. objavljen rad.
„Dvonožni mesožder veličine slona, ali okretan, obdaren spoznajom nalik na makak ili pavijan, mora da je zaista bio izuzetno kompetentan grabežljivac“, dodaje ona.
To je zvanična vest: T. reks je imao broj neurona mozga poput pavijana, što znači da je imao sve što je potrebno da napravi alate, reši probleme i živi do 40 godina, dovoljno da izgradi kulturu! Papir je upravo izašao u J Comp Neurolu. Stvarnost je zapravo bila strašnija od filmova! pic.tvitter.com/6HafJVHKlk
To je prilično divlje, sugerisati da su tiranosaurus i drugi dinosaurusi teropodi bili ‘primati svog vremena’, i to uključuje nekoliko pretpostavki da bi se tamo došlo. Ali Herculano-Houzel ide dalje, što je verovatno izazvalo još više negodovanja među paleontolozima, biolozima i neuronaučnicima.
Na osnovu svojih otkrića i prethodnih studija, Herkulano-Huzel predviđa da bi T. reks brzo sazreo, živeo dovoljno dugo – preko 40 godina – i imao mozak sposoban da koristi alate i da to znanje prenese na rođake.
Njihov broj neurona stavlja tiranosaurusa i verovatno druge dinosauruse teropoda „u kognitivno područje modernih ptica i primata koji koriste alate i grade kulturu“, piše Herculano-Houzel.
Izrazite mnogo skepticizma. „Sama inteligencija je već teška stvar za proučavanje, a kamoli proučavanje inteligencije izumrle taksone koja nije u stanju da se posmatra njeno ponašanje“, napisala je paleobiolog Tes Galager sa Univerziteta u Bristolu na Tviteru.
„Nemojte me pogrešno shvatiti. T. Reks je verovatno bio pametniji nego što mu pripisujemo, ali mogućnosti korišćenja alata? To je veoma velika tvrdnja.“
Još jedna zamerka među biolozima je da veličina lobanje ne mora nužno biti jednaka zapremini ili masi mozga. Herculano-Houzel je koristila procene veličine mozga na osnovu CT skeniranja fosilizovanih lobanja.
Dok Herculano-Houzel tvrdi da je mozak teropoda ispunio njihovu lobanjsku šupljinu, druge studije sugerišu da je mozak T. reksa zauzimao samo između trećine i polovine njegovog endokranijalnog prostora.
U svakom slučaju, moždani nabori, bore i sinaptičke veze često se smatraju boljim pokazateljima inteligencije od ukupne veličine mozga ili čak broja ćelija koje sadrži.
Vrane su, na primer, izuzetno inteligentne životinje sa relativno malim mozgom; imaju manje moždanih neurona od pavijana, ali ih nadmašuju u kognitivnim zadacima, kaže Kai Kaspar, zoolog sa Univerziteta Duizburg-Esen u Nemačkoj.
„Možda broj neurona ne utiče na životinju, a konektom je takođe važan?“ Kaspar je tvitovao, misleći na mrežu veza u datom mozgu.
Ali koščate lobanje su očuvane, a mekani mozgovi nisu, tako da je to sve što naučnici zaista moraju da prođu kada pokušavaju da zamisle kakvi su bili dinosaurusi.
Herculano-Houzel tvrdi da je procena broja neurona na osnovu moždane mase metoda koja je primenjena na stotine vrsta sisara, ptica i neptičjih dinosaurusa, tako da je robusna.
Ali ona takođe napominje da to pretvara životinjski mozak „u homogenu supu“ plutajućih moždanih ćelija koje su u stvarnosti strukturirane u slojevima tkiva.
Tiranozaurus nas i dalje iznenađuje, nedavnim otkrićima koji ih slikaju kao društvene životinje sa elegantnim, mašućim repovima koje su imale tendenciju da love u čoporima, a ne same, i ratuju za ljubav. Koliko god neurona imao njihov mozak, gušteri tirani vole da nas teraju da razmišljamo.
