Mali tim biologa i zoologa iz Austrije, Holandije, Nemačke i Finske pronašao je dokaze da svilenkasti mravi konzumiraju lisne uši za lečenje gljivičnih infekcija. U svojoj studiji, objavljenoj u časopisu Biologi Letters, grupa je prikupila grupe svilenkastih mrava i testirala njihov pristup sprečavanju gljivičnih infekcija.
Prethodna istraživanja su sugerisala da bi se lisne uši mogle koristiti kao izvor lečenja za neke vrste zbog vodonik-peroksida koji se nakuplja u njihovim telima. U ovom novom naporu, istraživački tim je primetio da je poznato da svilenkasti mravi jedu lisne uši i zapitao se da li su to učinili kao sredstvo za samo-lečenje. Da bi to saznali, upustili su se u teren na jednom mestu u Finskoj i sakupili veliki broj svilenkastih mrava.
Nakon što su 30 mrava vratili u svoju laboratoriju, istraživači su polovini od njih dali štetne gljivične infekcije. Zatim su obema grupama mrava dali izbor hrane – standardnu mešavinu meda i agara ili standardnu mešavinu meda i agara sa pomešanom malom ili velikom količinom zgnječenih lisnih uši.
Istraživački tim je otkrio da su mravi bez infekcije jeli samo standardnu mešavinu – oni sa gljivičnom infekcijom, međutim, podelili su svoj izbor obroka 50/50 između standardne mešavine i one pomešane sa lisnim ušima. Takođe su otkrili da nakon što je gljivična infekcija nestala, zaraženi mravi su se vratili na ishranu standardne mešavine.
Istraživači primećuju da se čini da mravi nisu samo lečili sebe, već su to činili u količinama koje su se pokazale najkorisnijim. Da su jeli samo mešavinu sa lisnim ušima, na primer, verovatno bi umrli zbog trovanja vodonik-peroksidom. Da su jeli premalo, ne bi se izborili sa infekcijom. Oni takođe primećuju da je konzumiranje neke od standardnih mešavina bez lisnih uši omogućilo bolesnim mravima da konzumiraju hranljive materije koje su im potrebne da pomognu svom imunološkom sistemu.
Istraživački tim zatim planira da prouči mrave i njihovu sklonost da jedu lisne uši kada su bolesni u prirodnijem okruženju.
