Svetski okeani su blizu toga da postanu previše kiseli da bi pravilno održavali morski život ili pomogli stabilizaciju klime, navodi se u novom izveštaju u ponedeljak.
Izveštaj Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime (PIK) opisuje devet faktora koji su ključni za regulisanje sposobnosti planete da održi život.
U šest od ovih oblasti, bezbedna granica je već premašena poslednjih godina kao rezultat ljudske aktivnosti.
Ključni prag zakiseljavanja okeana uskoro bi mogao da postane sedmi koji će biti prekršen, prema prvom Planetarnom zdravstvenom pregledu PIK-a.
Sigurne granice koje su već pređene tiču se ključnih – i povezanih – faktora uključujući klimatske promene; gubitak prirodnih vrsta, prirodnog staništa i slatke vode; i porast zagađivača, uključujući plastiku i hemijska đubriva koja se koriste u poljoprivredi.
Održivi nivo zakiseljavanja okeana sada takođe treba da bude premašen, uglavnom kao rezultat sve veće emisije ugljen-dioksida (CO 2 ) stvorenog sagorevanjem fosilnih goriva kao što su nafta, ugalj i gas.
„Kako se povećava emisija CO 2, sve se više rastvara u morskoj vodi… čineći okeane kiselijim“, rekao je novinarima Boris Sakševski, jedan od vodećih autora.
„Čak i uz brzo smanjenje emisija, određeni nivo kontinuiranog zakiseljavanja može biti neizbežan zbog CO 2 koji se već emituje i vremena potrebnog okeanskom sistemu da odgovori“, objasnio je on.
„Stoga, kršenje granice zakiseljavanja okeana izgleda neizbežno u narednim godinama.
Kisela voda oštećuje korale, školjke i fitoplankton koji hrani mnoštvo morskih vrsta.
To znači da takođe ometa zalihe hrane za milijarde ljudi, kao i da ograničava kapacitet okeana da apsorbuje više CO 2 i na taj način pomaže u ograničavanju globalnog zagrevanja.
Jedina od devet planetarnih granica koja nije blizu prelaska tiče se stanja zaštitnog ozonskog omotača planete.
Hemikalije koje je napravio čovek oštetile su ovaj štit, uzrokujući kisele kiše, ali je počeo da se oporavlja od kada su neke od ovih hemikalija zabranjene 1987.
Deveti prag – u vezi sa koncentracijom sitnih čestica u atmosferi koje mogu izazvati bolesti srca i pluća – blizu je granice opasnosti.
Ali istraživači su rekli da je rizik pokazao znake blagog povlačenja zbog napora nekoliko zemalja da poboljšaju kvalitet vazduha, kao što je zabrana najzagađujućih automobila na benzin i dizel.
Oni su, međutim, upozorili da bi koncentracije finih čestica i dalje mogle rasti u zemljama koje se brzo industrijaliziraju.
PIK je postavio ovih devet nivoa planetarne opasnosti kako bi upozorio ljude da ne prevrnu zemaljske prirodne sisteme preko tačaka bez povratka.
„Ove prelomne tačke… ako se pređu, dovele bi do nepovratnih i katastrofalnih ishoda za milijarde ljudi i mnoge buduće generacije na Zemlji“, rekli su oni.
Svih devet planetarnih granica su „međusobno povezani“, tako da kršenje jedne ključne granice može destabilizovati ceo životni sistem Zemlje, rekao je Sakševski.
Ali to takođe predstavlja priliku jer rešavanje jednog problema — kao što je sprečavanje da prosečna temperatura Zemlje poraste za više od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe — „može dovesti do značajnih koristi u različitim pitanjima“, navodi se u izveštaju.
