Prema novom dokumentu naučnika iz desetak institucija, prosečna svetska temperatura će premašiti 1,5°C iznad predindustrijskog vremena u narednih nekoliko godina — mnogo brže od većine postojećih prognoza. Studija dalje kaže da će bez ekstremne akcije međunarodne zajednice, temperature dostići 2°C iznad predindustrijskih nivoa pre 2050. godine – takođe brže od većine predviđanja.
Nivoi od 1,5 i 2 stepena su pragovi na kojima mnogi naučnici kažu da će efekti klimatskih promena postati mnogo strašniji nego što već jesu, izazivajući ubitačne toplotne talase, ubrzano podizanje nivoa mora, široko rasprostranjene požare, suše i poplave. U međunarodnom Pariskom sporazumu iz 2015. godine, nacije su se obavezale da će zadržati povećanje na znatno ispod 2° i nastaviti napore da ga ograniče na 1,5°.
Studiju je vodio Džejms Hansen, koji je kao vrhunski naučnik NASA-e slavno i tačno upozorio Kongres 1988. da će globalno zagrevanje uskoro postati očigledno. Hansen je sada direktor Centra za nauku o klimi, svest i rešenja Kolumbijske škole za klimu.
„Granica od 1,5 je mrtva od eksera“, rekao je Hansen na konferenciji za novinare da bi predstavio novine. Rekao je da on i njegovi koautori očekuju da će temperature konstantno dostići ili premašiti taj nivo tokom 2020-ih, a zatim brzo rasti u naredne dve do tri decenije nakon toga. „Granica od 2 stepena je takođe mrtva, osim ako ne preduzmemo svrsishodne akcije da smanjimo energetski disbalans Zemlje“, rekao je on.
Studija, koja je objavljena u časopisu Okford Open Climate Change, tvrdi da su mnoge prethodne prognoze budućeg zagrevanja koristile pogrešne pretpostavke o osetljivosti Zemljine atmosfere na nivoe gasova staklene bašte. Oni takođe kažu da nedavno veliko smanjenje aerosolnih zagađivača, koji reflektuju energiju nazad u svemir, dopušta više sunčevog zračenja na površinu, povećavajući brzinu zagrevanja.
Naučnici su još od 1800-ih znali da gasovi staklene bašte, uključujući ugljen-dioksid i metan, zagrevaju površinu Zemlje, i da se njihovo obilje menja prirodno kao i zbog ljudskih akcija. Danas, zbog ljudskih emisija, ugljen-dioksid, glavni gas staklene bašte, dostigao je nivoe koji nisu postojali milionima godina. Sa oko 420 delova na milion u 2023., nivoi su za oko 50% viši nego u predindustrijskim vremenima. Rezultat je bio porast globalne prosečne temperature za oko 1,2°C, ili 2,2°F.
Dugotrajno pitanje tiče se koliko će globalna temperatura porasti za određeno povećanje CO 2 . Studija iz 1979. koju je sprovela Nacionalna akademija nauka SAD zaključila je da bi udvostručenje atmosferskog CO 2 verovatno izazvalo globalno zagrevanje između 2,7°C i 4,5°C. Ovo je bio veliki raspon, i postojala je dodatna nesigurnost u vezi sa odlaganjem zagrevanja atmosfere, uzrokovanom apsorpcijom toplote od strane ogromnih Zemljinih okeana.
Novi rad ponovo procenjuje osetljivost na klimu na osnovu revidiranih podataka iz nekoliko nedavnih studija o drevnim klimama koje su posmatrale kako se temperatura na Zemlji zagreva ili hladi kao reakcija na prethodne varijacije nivoa ugljen-dioksida. Otkrilo je da je, na osnovu tih studija, klima osetljivija na te varijacije nego što su mnogi naučnici pretpostavili. Najbolja procena autora za udvostručeni CO 2 je globalno zagrevanje od 4,8°C (8,64°F), što je znatno veće od najbolje procene od 3°C Međuvladinog panela za klimatske promene.
Autori navode još jedan faktor: oni kažu da je veliki deo očekivanog zagrevanja gasova staklene bašte tokom prošlog veka nadoknađen efektom hlađenja masivnih emisija aerosola koje je napravio čovek — finih čestica u vazduhu koje reflektuju sunčevo zračenje. Aerosoli su opali od 2010. godine zbog smanjenog zagađenja vazduha u Kini, a dalje od 2020. godine, kada su stupila na snagu ograničenja sadržaja sumpora u gorivima koje koriste okeanski teretni brodovi.
Ovo smanjenje aerosola je dobro za ljudsko zdravlje, jer zagađenje vazduha česticama ubija nekoliko miliona ljudi svake godine i negativno utiče na zdravlje mnogih drugih. Međutim, smanjenje sada počinje da razotkriva zagrevanje gasova staklene bašte koje je ranije skrivalo. „Ovde smo napravili faustovsku pogodbu“, rekao je Hansen. „I prva faustovska isplata je sada dospela, jer smanjenje aerosola ubrzava globalno zagrevanje.“
Mnogi naučnici veruju da je stopa zagrevanja izazvanog ljudima počela da se ubrzava nakon 2010. godine, ali da je signal možda delimično zbunjen bukom prirodnih varijacija iz godine u godinu. Autori predviđaju da će ubrzana stopa rasta uskoro postati sve očiglednija i da će stopa globalnog zagrevanja od 1970-2010 od 0,18°C po deceniji porasti na najmanje 0,27° po deceniji tokom nekoliko decenija nakon 2010. godine. , kažu oni, je ono što će brzo gurnuti svet dalje od pariskih ciljeva.
Studija je privukla široku pažnju, ali se takođe pokazala kontroverznom. Majkl Man, vodeći klimatski naučnik na Univerzitetu u Pensilvaniji, rekao je da uprkos Hansenovom značajnom doprinosu nauci o klimi i prošlim tačnim predviđanjima, „standard je visok kada osporavate naučno razumevanje“. Hansenove brojke su „veoma van mejnstrima“, rekao je on.
Berbel Honiš, stručnjak za prethodne nivoe CO 2 sa sedištem na Zemljinoj opservatoriji Lamont-Doherti Univerziteta Kolumbija, rekla je za Gardijan da je imala rezerve u pogledu sigurnosti autora u tumačenju tih nivoa i primeni ih na danas. „Bila bih malo uzdržanija, ali oni bi mogli biti u pravu“, rekla je.
U završnom odeljku, autori kažu da možda postoji nada da se svet spreči da dostigne granicu od 2 stepena, ali bi za to bila potrebna velika međunarodna saradnja na mnogim nivoima. Ovo bi moglo uključivati naplaćivanje emisija ugljenika, podršku nuklearnoj energiji kao dopunu obnovljivim izvorima energije, geoinženjerska rešenja uključujući ubrizgavanje sumpornih aerosola u visoku atmosferu i prskanje slane okeanske vode u vazduh od strane autonomnih jedrilica kako bi se povećala oblačnost.
