Ujedinjene nacije upozorile su u sredu na rastuću verovatnoću da će se vremenski fenomen El Nino razviti u narednim mesecima, što će podstaći više globalne temperature i moguće nove toplotne rekorde.
Svetska meteorološka organizacija UN saopštila je da sada procenjuje da postoji šansa od 60 procenata da će se El Nino razviti do kraja jula, a šansa od 80 procenata da će to učiniti do kraja septembra.
El Nino, koji je prirodni klimatski obrazac koji se obično povezuje sa povećanom toplotom širom sveta, kao i sušom u nekim delovima sveta i obilnim kišama na drugim mestima, poslednji put se dogodio 2018-19.
Međutim, od 2020. godine, svet je pogođen izuzetno dugom La Ninom — El Ninovom hladnoćom — koja se završila ranije ove godine, ustupajući put trenutnim neutralnim uslovima.
Pa ipak, UN su saopštile da je poslednjih osam godina bilo najtoplijih ikada zabeleženih, uprkos efektu hlađenja La Nine koji se proteže na skoro polovinu tog perioda.
Bez te vremenske pojave situacija zagrevanja je mogla biti i gora.
La Nina je „djelovala kao privremena kočnica globalnom porastu temperature“, rekao je šef SMO Petteri Taalas u saopštenju.
„Razvoj El Nina će najverovatnije dovesti do novog skoka globalnog zagrevanja i povećati šanse za obaranje temperaturnih rekorda“, upozorio je on.
U ovoj fazi, nema naznaka o snazi ili trajanju nadolazećeg El Nina.
Poslednji se smatrao slabim, ali je onaj pre toga, između 2014. i 2016. godine, smatran jakim, sa strašnim posledicama.
SMO je istakla da je 2016. bila „najtoplija godina u istoriji zbog ‘dvostrukog udarca’ veoma snažnog događaja El Nino i zagrevanja izazvanog ljudskim faktorom usled gasova staklene bašte“.
Pošto se efekat El Nina na globalne temperature obično dešava godinu dana nakon što se pojavi, uticaj će verovatno biti najočigledniji 2024. godine, navodi se u saopštenju.
„Svet treba da se pripremi za razvoj El Ninja“, rekao je Talas.
Ovo bi „moglo da donese predah od suše na Rogu Afrike i drugih uticaja vezanih za La Ninu, ali bi takođe moglo da izazove ekstremnije vremenske i klimatske događaje“, rekao je on, naglašavajući potrebu za efikasnim sistemima ranog upozorenja „kako bi ljudi bili bezbedni“.
Ne postoje dva ista događaja El Nino i da njihovi efekti delimično zavise od doba godine, rekao je SMO, dodajući da će ona i nacionalne meteorološke službe pažljivo pratiti razvoj događaja.
Klimatski obrazac se javlja u proseku svake dve do sedam godina i obično traje devet do 12 meseci.
Obično se povezuje sa zagrevanjem površinskih temperatura okeana u centralnom i istočnom tropskom Tihom okeanu.
Povećane padavine se obično primećuju u delovima južne Južne Amerike, juga Sjedinjenih Država, Roga Afrike i centralne Azije, dok se jake suše mogu javiti u Australiji, Indoneziji i delovima južne Azije.
Tokom leta na severnoj hemisferi, topla voda El Nina takođe može da podstakne uragane u centralnom i istočnom Tihom okeanu, dok ometa formiranje uragana u Atlantskom basenu, saopštila je SMO.
