Nakon godina kada su kreatori politike pokrenuli sektor solarne energije, njegovi motori bi se konačno mogli pokrenuti sami.
Istraživači u Velikoj Britaniji sastavili su tri različita modela za praćenje događaja snežne grudve u tehnologiji i ekonomiji, a simulacije sugerišu da je solarna energija na dobrom putu da postane glavni svetski izvor energije.
Čak i bez daljih vladinih podsticaja, poput poreza na ugljenik, vodeći autor rada, klimatolog Femke Nijse sa Univerziteta u Ekseteru, predviđa da će „solarni PV dominirati globalnom energetskom mešavinom do sredine ovog veka“.
Solarna energija je godinama razvijala zamah. U 2016. ovaj obnovljivi oblik energije postao je najjeftiniji energent u više od 60 zemalja.
Do 2020. godine, Međunarodna agencija za energiju objavila je da je solarna energija zvanično najjeftinija struja u istoriji – jeftinija od uglja i gasa u većini velikih zemalja.
Ako troškovi nastave da padaju istom brzinom, Nijsse i kolege smatraju da bi solarna energija mogla da potkopa sve druge energetske alternative u roku od samo deceniju ili dvije.
U 2020. godini, fosilna goriva su proizvela preko 60 odsto električne energije, globalno. Do 2050. novi modeli predviđaju da će taj broj pasti na 21 odsto. Poređenja radi, solarna energija će biti odgovorna za 56 odsto proizvodnje električne energije širom sveta.
„U slučaju da je to slučaj, prekretnica za obnovljive izvore energije u energetskom sektoru mogla bi biti neizbežna ili je već bila pređena, a sfere politike i finansija treba da se pripreme za brzu tranziciju koja prekida“, piše tim.
Da bi pronašli tu prekretnicu, istraživači su sproveli niz simulacija zasnovanih na interakcijama između globalne energije, tehnologije i ekonomije.
U više od 70 odsto simulacija, solarna energija je činila polovinu svetske proizvodnje električne energije do 2050. godine.
„Zbog jačanja koevolucije troškova tehnologije i primene“, pišu istraživači, „naša analiza utvrđuje kvantitativne empirijske dokaze, na osnovu trenutnih i istorijskih trendova podataka, da je prekretnica solarne energije verovatno prošla“.
„Ovo sugeriše da je solarna dominacija ne samo moguća već i verovatna“, dodaju oni.
Ako je to zaista slučaj, onda umesto da vlade nude više podsticaja za solarnu energiju, Nijsse i njegove kolege tvrde da bi svet sada trebalo da se usredsredi na čišćenje puta za solarnu energiju – kako bi „neizbežna“ tranzicija bila što glatkija.
Glavne prepreke prevladavajućoj tehnologiji uključuju nedostatak finansiranja u zemljama sa niskim prihodima, uravnoteženu i otpornu električnu mrežu, povećano oslanjanje na plemenite metale, poput aluminijuma, i politički otpor industrije fosilnih goriva u opadanju.
Ova poslednja tačka je posebno važna jer ne postoji garancija da će dominacija solarne energije obezbediti sistem bez ugljenika.
Dok Nijsse i tim tvrde da „osnovne linije projekcije kojima dominiraju fosilna goriva više nisu realne“, postoji vrlo realna šansa da ugalj i gas pronađu način da se zadrže.
„Zaključujemo da postizanje energetskih sistema sa nultom emisijom ugljenika verovatno zahteva politiku drugačije vrste od one o kojoj se tradicionalno raspravlja u zajednici za modeliranje energije“, pišu istraživači.
„Cena ugljenika potrebna da bi se postigla rentabilnost između obnovljivih izvora i fosilnih goriva uskoro bi mogla biti nula. Umesto toga, politike koje se bave gore navedenim barijerama… mogu omogućiti uspeh u dostizanju neto nulte emisije energije.“
