Svet stvara 57 miliona tona plastičnog zagađenja svake godine i širi ga od najdubljih okeana do najviših planinskih vrhova do unutrašnjosti ljudskih tela, prema novoj studiji koja takođe kaže da više od dve trećine otpada dolazi sa globalnog juga.
Dovoljno je zagađenja svake godine — oko 52 miliona metričkih tona — da se Centralni park u Njujorku napuni plastičnim otpadom visokim kao Empajer stejt bilding, tvrde istraživači sa Univerziteta u Lidsu u Ujedinjenom Kraljevstvu. Oni su ispitali otpad proizveden na lokalnom nivou u više od 50.000 gradova i mesta širom sveta za studiju u časopisu Priroda.
Studija je ispitala plastiku koja ide u otvoreno okruženje, a ne plastiku koja ide na deponije ili je pravilno spaljena. Za 15 odsto svetske populacije, vlada ne uspeva da prikupi i odloži otpad, kažu autori studije – veliki razlog zašto jugoistočna Azija i podsaharska Afrika proizvode najviše plastičnog otpada. To uključuje 255 miliona ljudi u Indiji, navodi se u studiji.
Lagos, Nigerija, emitovao je najviše plastičnog zagađenja od svih gradova, prema autoru studije Kostasu Velisu, profesoru ekološkog inženjerstva u Lidsu. Drugi najveći gradovi koji zagađuju plastiku su Nju Delhi; Luanda, Angola; Karači, Pakistan i Al Kahirah, Egipat.
Indija je vodeća u svetu u generisanju plastičnog zagađenja, proizvodeći 10,2 miliona tona godišnje (9,3 miliona metričkih tona), što je daleko više nego duplo više od sledećih zemalja koje zagađuju zagađenje, Nigerije i Indonezije. Kina, koja je često zlikovana zbog zagađenja, zauzima četvrto mesto, ali čini ogromne korake u smanjenju otpada, rekao je Velis. Drugi najveći zagađivači plastikom su Pakistan, Bangladeš, Rusija i Brazil. Tih osam nacija odgovorno je za više od polovine plastičnog zagađenja na planeti, prema podacima studije.
Prema studiji, Sjedinjene Države su na 90. mestu po zagađenju plastikom sa više od 52.500 tona (47.600 metričkih tona), a Ujedinjeno Kraljevstvo na 135. mestu sa skoro 5.100 tona (4.600 metričkih tona).
Godine 2022. većina svetskih nacija pristala je da napravi prvi pravno obavezujući sporazum o zagađenju plastikom, uključujući i okeane. Konačni pregovori o sporazumu održavaju se u Južnoj Koreji u novembru.
Studija je koristila veštačku inteligenciju da se koncentriše na plastiku koja je nepropisno spaljena — oko 57% zagađenja — ili samo bačena. U oba slučaja neverovatno sićušna mikroplastika, ili nanoplastika, pretvara problem od vizuelne smetnje na plažama i problema morskog života u pretnju po ljudsko zdravlje, rekao je Velis.
Nekoliko studija ove godine je ispitalo koliko je mikroplastika rasprostranjena u našoj vodi za piće i u ljudskom tkivu, kao što su srca, mozak i testisi, a doktori i naučnici još uvek nisu sasvim sigurni šta to znači u smislu pretnji po ljudsko zdravlje.
„Velika tempirana bomba mikroplastike je ta mikroplastika koja se uglavnom oslobađa na globalnom jugu“, rekao je Velis. „Već imamo ogroman problem rasprostranjenja. Oni su na najudaljenijim mestima… vrhovima Everesta, u Marijanskom rovu u okeanu, u onome što dišemo i šta jedemo i pijemo.
On je to nazvao „svačijim problemom“ i problemom koji će proganjati buduće generacije.
„Ne bi trebalo da krivimo, bilo kakvu krivicu, na globalni jug“, rekao je Velis. „I ni na koji način ne treba da se hvalimo o tome šta radimo na globalnom severu.
Reč je samo o nedostatku resursa i sposobnosti vlade da građanima pruži neophodne usluge, rekao je Velis.
Spoljni stručnjaci su zabrinuti da fokus studije na zagađenju, a ne na ukupnu proizvodnju, oslobađa industriju plastike. Proizvodnja plastike emituje velike količine gasova staklene bašte koji doprinose klimatskim promenama.
„Ovi momci su definisali zagađenje plastikom na mnogo uži način, kao samo makroplastiku koja se emituje u životnu sredinu nakon potrošača, i rizikuje da izgubimo fokus na uzvodno i da kažemo, hej sada sve što treba da uradimo je da upravljamo otpad bolje“, rekao je Neil Tangri, viši direktor za nauku i politiku u GAIA, globalnoj mreži zagovaračkih organizacija koje rade na inicijativama za nulti otpad i ekološku pravdu. „To je neophodno, ali to nije cela priča.“
Theresa Karlsson, naučna i tehnička savjetnica Međunarodne mreže za eliminaciju zagađivača, još jedne koalicije zagovaračkih grupa o pitanjima životne sredine, zdravlja i otpada, nazvala je obim zagađenja identifikovanog u studiji „alarmantan“ i rekla da pokazuje da je količina plastike koja se danas proizvodi „neupravljiv“.
Ali ona je rekla da studija propušta značaj globalne trgovine plastičnim otpadom zbog koje ga bogate zemlje šalju siromašnima. Studija kaže da se trgovina plastičnim otpadom smanjuje, a Kina zabranjuje uvoz otpada. Ali Karlsson je rekao da se ukupna trgovina otpadom zapravo povećava i verovatno plastika sa njim. Ona je navela da se izvoz otpada iz EU kreće sa 110.000 tona (100.000 metričkih tona) u 2004. na 1,4 miliona tona (1,3 miliona metričkih tona) 2021. godine.
Velis je rekao da je količina plastičnog otpada kojim se trguje mala. Kara Lavender Lo, profesorka okeanografije u Asocijaciji za obrazovanje mora koja nije bila uključena u studiju, složila se, na osnovu trendova plastičnog otpada u SAD. Ona je rekla da je ovo inače jedna od sveobuhvatnijih studija o plastičnom otpadu.
Zvaničnici u industriji plastike pohvalili su studiju.
„Ova studija naglašava da nesakupljeni i neupravljani plastični otpad najveći doprinosi zagađenju plastikom i da je davanje prioriteta adekvatnom upravljanju otpadom ključno za okončanje zagađenja plastikom“, rekao je Kris Jan, sekretar Saveta Međunarodnog saveta za hemijska udruženja, u saopštenju. U pregovorima o sporazumu, industrija se protivi ograničavanju proizvodnje plastike.
Ujedinjene nacije predviđaju da će proizvodnja plastike verovatno porasti sa oko 440 miliona tona (400 miliona metričkih tona) godišnje na više od 1.200 miliona tona (1.100 miliona metričkih tona, rekavši da se „naša planeta guši u plastici“.
