Sateliti lansirani u svemir mogli bi da pošalju poboljšana upozorenja o opasnim solarnim olujama zahvaljujući proboju u načinu na koji naučnici koriste merenja svemirskog vremena.
Stručnjaci sa Univerziteta u Readingu otkrili su da korišćenje satelitskih podataka koji su manje pouzdani, ali se brzo vraćaju na Zemlju, može da se koristi za poboljšanje tačnosti prognoza solarnog vetra – koji su štetni tokovi naelektrisanih čestica poslatih sa Sunca – za skoro 50% .
Njihovo istraživanje, objavljeno danas u Space Veather-u, moglo bi da otvori put agencijama, kao što je Met Office, da daju tačnije prognoze za teško vreme u svemiru, koje može izazvati nestanak struje i štetiti ljudskom zdravlju.
Vodeći istraživač Harriet Turner, sa Odeljenja za meteorologiju Univerziteta Reading, rekla je: „Znamo mnogo o tome kako da se pripremimo za oluje koje se formiraju na Zemlji, ali moramo da poboljšamo naše prognoze opasnog vremena koje dobijamo iz svemira. Svemirsko vreme preti naš način života fokusiran na tehnologiju jer može da izazove kvar električne mreže, ošteti satelite, kao što je GPS, pa čak i razboli astronaute.
„Naše istraživanje je pokazalo da je korišćenje brzih satelitskih merenja za predviđanje svemirskog vremena efikasno. Slanjem svemirskih letelica daleko od Zemlje, možemo da koristimo ovu novu tehniku da bismo dobili bolja predviđanja solarne oluje i osigurali da smo spremni za ono što dolazi.“
Simon Machin, meteorološki menadžer za vremenske prilike, rekao je: „Ovo je sjajan primer vrednosti koja može rezultirati našom saradnjom sa akademskom zajednicom. Provlačenjem naučnih istraživanja u operativni domen, poboljšano predviđanje vremena u svemiru će na kraju poboljšati sposobnost naše nacije da pripremite se za događaje u svemiru i ublažite ih.“
Da bi predvideli vreme u svemiru, naučnici treba da predvide uslove solarnog vetra na Zemlji. Da bi to uradili, kombinuju kompjuterske simulacije sa posmatranjima iz svemira kako bi procenili kakvo će biti vreme u svemiru. Ovo je poznato kao asimilacija podataka. Najkvalitetnija zapažanja postaju dostupna tek mnogo dana nakon što su napravljena, pošto se obrađuju na tlu i „čiste“, što znači da je za postizanje predviđanja potrebno više vremena.
Da bi brže dobio prognoze, istraživački tim je pokušao da koristi podatke skoro u realnom vremenu (NRT). NRT podaci se ne obrađuju niti čiste, što znači da su manje tačni, ali mogu biti dostupni u roku od nekoliko sati. Istraživački tim je otkrio da prognoze proizvedene korišćenjem NRT podataka i dalje daju pouzdana predviđanja i omogućavaju duže vreme upozorenja. Ovo bi moglo omogućiti vlastima da se bolje pripreme za nestanke struje koji koštaju do 2,1 bilion dolara tokom jednog veka u SAD i Evropi.
Naučnici koji stoje iza ove nove studije kažu da će korišćenje ove nove tehnike u predstojećim svemirskim misijama omogućiti bolje prognoze.
Evropska svemirska agencija (ESA) će sredinom 2020-ih pokrenuti „Vigil“, prvu takve vrste koja će pratiti potencijalno opasnu solarnu aktivnost pomoću brojnih instrumenata napravljenih u Velikoj Britaniji.
Lansiranjem svemirske letelice na poziciju 60 stepeni iza Zemlje u geografskoj dužini, Met Office će moći da poboljša vremenske prognoze u svemiru korišćenjem asimilacije podataka NRT solarnog vetra.
Nadamo se da će jedinstvena lokacija Vigila omogućiti naučnicima da vide solarni vetar koji će kasnije stići na Zemlju, maksimizirajući preciznost prognoze i vreme upozorenja.
